U okviru projekta "Ruka prijateljstva" koji sprovodi Romski Medijski Servis uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavljamo Vam tekst o Aškalijama.
Aškalije su etnicka zajednica, koja pretezno zivi u Srbiji, uglavnom u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija. Većinom su islamske veroispovesti, a govore albanskim jezikom, koji čini poseban ogranak indoevropske porodice jezika.
O Askalije hi etnicko zajednica koja pretezno zivinol an amari phuv, Srbija, uglavnom ando Kosovo. Onaj skoro pa sarore ando islam, pricinen sar o Albanci.
Oni imaju svoju zastavu, ukupno ih ima oko 40.000. U Srbiji prema poslednjem popisu iz 2022. godine u Srbiji zivi 1.307 Aškalija. Iako su pretežno nastanjeni na Kosovu, deo Aškalija se, kao raseljena lica sa KiM, naselio i u druge delove Srbije, narocito u Novom Sadu, gde su 1998. godine osnovali Maticu Aškalija, prvu organizaciju stvorenu sa ciljem očuvanja i negovanja nacionalne kulture Aškalija.
Ona isi len lendjiri zastava, ukupno isi ta len oko 40 .000. Andi Srbija zivinen 1.307 lendjere manusa. Ona vecinom zivinine ko Kosovo ali isi ta len I ando Novi Sad, kate cerde Matica Askalija, koja stvorime zbog lendjiri kultura.
Matica Aškalija je društvena i kulturna organizacija aškalijskog naroda. Nalazi se u Novom Sadu, u Jevrejskoj ulici (Stari Grad). Organizacija je osnovana 1998. godine, a pre njenog osnivanja nije postojala ni jedna organizacija koja je imala za cilj očuvanje i negovanje nacionalne kulture Aškalija.
I matica nalazinol pe ando Novi Sad, oj osnovime 1998 god., pre late na ulo len ni jek aver matica. Lendjiri organizacija osnovime 1998.
Ciljevi Matice Aškalija su poboljsanje postojećeg stanja u obrazovanju, informisanju, zapošljavanju, zdravstvu i izdavačkoj delatnosti Aškalija, kao i uključivanje predstavnika Aškalija u institucije sistema pri odlučivanju o pitanjima manjina. Njihov predsednik je Abedin Dino Toplica.
Predstavnik nacionalnog saveta Askalijske nacionalne manjine je gosp.Muhamet Behrami.
Oni su kao nacija bas aktivni, trude se da budu što vidljiviji. Njihov predstavnik je prošlog meseca 06.10.2023.god razgovarao sa predstavnicima Gradskog odbora grada Novog Sada.
Neke od tema bile su:
Legalizacija naselja: Inicijativa za legalizaciju nelegalnih objekata u naselju Veliki Rit, koja će omoguciti stanovnicima da legalno reše pitanja stanovanja i prijavljivanja adrese.
Halal užina za decu: Predlog je usmeren na to da se deci aškalijske nacionalne manjine, koja su pripadnici muslimanske veroisposvesti, obezbede halal užine u osnovnim školama, u znak poštovanja verskih prava ove zajednice.
Edukativni projekti: Razvoj projekta-strategije za zapošljavanje članova zajednice koji
će raditi na podučavanju dece u novootvorenim edukativno-molitvenim prostorijama, obuhvatajuci i ostale predmete izvan veronauke.
Zapošljavanje mladih: Zapošljavanje mladih A
skalija na teritoriji grada Novog Sada, uz mogucu fleksibilnost u pogledu podrske ka ispunjavanju uslova za zaposlenjem.
Lengoro trenutno cilj jeste te poboljsinol pe trenutno stanje ando obrazovanje,zdravstvo.Te oven vise vidljiva.Lengoro predsednik ocinool pe Dino Toplica. Lengoro predstavniko ano nacionalni savet I o Muhamet Behrami. Onaj sar nacija bas aktivna. Lengro predsedniko proslo masek pricindja e gadzenca andaro Novi Sad, ako saj te poboljsinol nesave stvaroja sar npr:
Te legalizuvinen pe o chera
O chavore te dobinen hallal uzina
Te zaposlinen pe o terna.
Aškalije su ranije smatrani delom romskog naroda, ali su od strane drzave Srbije priznati kao poseban narod (prvi put su iskazani kao zasebna nacionalnost na popisu iz 2002. godine).
Postoji vise mišljenja o njihovom poreklu. Prema jednom od njih, Aškalije su potomci albanizovanih kosovskih Roma, dok su prema drugim tvrdnjama, oni poreklom ili iz Irana (odakle su se doselili na Balkan u 4. veku), ili sa podrucja Palestine odnosno iz grada Askelona u danasnjem Izraelu (od cega je i nastalo ime Aškalija).
Romi tvrde da su Aškalije u stvari deo Roma, Balkanski Egipćani tvrde da su u stvari deo njihovog naroda, dok same Aškalije smatraju da i jedni i drugi hoće da ih asimiluju.
Njiva molitva se izgovara iskljucivo na arapskom jeziku sem kada imaju predavanje, na jeziku države u kojoj se ta sluzba vrši.
Onaj smatrime sar Roma,ali amari drzava priznanindja len sar posebno narodo 2002god. Postojinen povise misljenja katar ale I savo poreklo isi len.Nekoj vacerol kaj taro Albanci nekoj vacerol kaj ale andaro Iran. Okova so odvoinol len taro aver narodo jeste lendjiri vera, lendjiri molitva vacerol pe iskljucivo ki arapsko chib, jedino kana isi len predavanje andi aver phuv vacerol pe ko jezik kate I molitva odrzavinol pe.
Neki od njihovih poznatih su:
Sabit Rahmani - Predsednik demokratke partije albanskih aškalija na KiM
Hafize Hajdini - poslanik
Etem Arifi - poslanik
Muhamed Arifi - izvrsni direktor Balksanskih Suncokreta na Kosuvu.
Comments