Blagoslovi-podsetnik za zahvalnost

Dijalog sa tobom i sa samim sobom

by Administrator 417 Views

Naredni tekst je nastao u okviru projekta ''Dijalog sa tobom i sa samim sobom" koji sprovodi Romski Medijski Servis uz porsku Ministarstva kulture i informisanja.

U jevrejskoj tradiciji blagoslovi (na hebrejskom: berahot) predstavljaju kratka obraćanja Bogu, putem teksta čija je suštinska smisao najčešće zahvalnost – za hranu, za zadivljujuće ili veličanstvene pojave u prirodi, za zapovesti, ili za posebne trenutke koje čovek doživljava u svom životu. Mnogo puta blagoslov se kaže i kada se prvi put u jednoj godini doživi nešto, odnosno, kada čovek prvi put u jednoj godini dobije priliku da izgovori određeni blagoslov, čime se pojedinac takođe podseća na svetost i dragocenost datog trenutka.

Blagoslove bi trebalo da izgovara svaki Jevrej ili Jevrejka, bez obzira na pol, rod, zanimanje ili uzrast – baš zbog toga što je svaki pojedini život vredan zapažanja mesta blagoslova u svakodnevnici. Običaj je da se deca uče blagoslovima već od pete ili šeste godine,[1] odnosno od trenutka kada su u mogućnosti da izgovore i razumeju tekst blagoslova. Ovo se posebno odnosi na one blagoslove koji se izgovaraju pre i posle obroka, a koji izražavaju zahvalnost Bogu koji je, u partnerstvu sa ljudskim radom, omogućio dug put od jednostavnog ploda na drvetu ili u zemlji, pa do gotove hrane.[2] Nakon što savlada i usvoji ove blagoslove, dete se uči i ostalim blagoslovima i postepeno ih uključuje u svoj dnevni život.

Svaki blagoslov počinje rečima: „Blagosloven si Ti, Gospode Bože naš, Kralju vaseljene“, i dalje se nastavlja rečima koje opisuju zahvalnost za doživljeno ili viđeno delo – za hranu koju ćemo jesti ili smo je jeli, za posebne trenutke u životu, za mogućnost učenja Tore, ili za izuzetan prizor koji zadivljuje ili pred kojim čovek zastaje bez daha. S obzirom na verbalnu formulaciju blagoslova, često se postavlja sledeće pitanje: ukoliko je čovek, od strane Boga, blagoslovljen tolikim dobrima, zbog čega onda čovek blagosilja Boga u svakom blagoslovu, a ne samo dobro kao takvo? Odgovor je jednostavan – čovek blagosilja Boga kao Izvor svih stvari koje su mu date,[3] te obznanjuje Njegovo postojanje čak i u najmanjim, svakodnevnim aktivnostima koje poduzimamo, ili koje nas (p)održavaju. Još jedna interesantna i važna povezanost odnosi se na jezičku povezanost reči braha (hebrejski: blagoslov) i bereh (hebrejski: koleno), čime se izvodi i tumačenje da izgovaranjem blagoslova čovek uvek pomalo „savija svoja kolena“ u naklon Bogu, Stvaraocu svih dobara.[4]

Jevrejska tradicija nalaže da bi svaka osoba, idealno, trebalo da izgovori oko 100 blagoslova dnevno, jer upravo je toliko prilika za zahvalnicu Bogu svakog dana.[5] Raznovrsni postojeći blagoslovi mogu se grupisati u tri grupe:

  • Blagoslovi koji se izgovaraju pre prijatnih iskustava (birkot ha’nehenin); u ove blagoslove, na primer, spadaju oni koji se izgovaraju pre ili nakon obroka, ili pre mirisanja prijatnih mirisa
  • Blagoslovi koji se izgovaraju pre vršenja neke zapovesti (birkot hamicvot) – ovim blagoslovima pojedinac zahvaljuje Bogu na prilici za vršenje zapovesti; u ove blagoslove spadaju oni koji se izgovaraju pre paljenja sveća pred početak praznika, ili pre vršenja neke druge zapovesti
  • Blagoslovi koji se izgovaraju radi zahvalnosti na Božijem čudu (birkot ha’ševah ve a’odaja) – recimo, blagoslov koji se kaže kada vidimo neki neobičan ili čudesan prirodni fenomen (kanjon, munju, grom), ili kada čujemo dobre vesti, ili čak loše vesti. Zašto blagoslovimo Boga kada čujemo lošu vest? Ovo možda zvuči neobično, ali u jevrejskoj tradiciji običaj je iskazati zahvalnost za svako iskustvo koje nam je dato, pa i ono koje ne razumemo najbolje, kao što je to loša vest. Drugim rečima, iako čovek možda ne može u potpunosti razumeti Božije postupke, poverenje u Boga, kao ni svedočenje o Božijem stvaranju se time ne gubi.

Na kraju svakog izrečenog blagoslova prisutni kažu Amen, čime se značenje blagoslova potvrđuje od strane svih onih koji su mu svedočili.

Blagoslov je, dakle, najčešće kratak trenutak, ali sa velikim značenjem i važnošću za jevrejski život: on blagoslovi Boga kao Izvor svih dobara, podseća čoveka na veličanstvenost Stvaranja koje je vidljivo u svakodnevnom životu, i posvećuje svaki pojedinačni dan, čineći ga vrednim i posebnim.


Autor teksta Dragana Stojanović



[1] Šulhan Aruh 18:2 napominje da decu već od šeste godine treba učiti da kažu blagoslov posle jela (Birkat Hamazon).

[2] Ponekad se kaže da je ne reći blagoslov pre jela isto kao i ukrasti hranu od Gospoda – odnosno, da se takvim činom zanemaruje činjenica da prisustvo hrane na stolu ne zavisi samo od čoveka, nego i od Boga, koji je imao udela u svim elementima sazrevanja i rasta hrane, te drugih životnih okolnosti koje su čoveka dovele do mogućnosti da kupi namirnice i spremi ih u miru. U Talmudu se, naime, kaže da ceo ovaj svet pripada Bogu, koji ga je i stvorio (Talmud, traktat Brahot 35a), te da se na taj način, ako ne izgovori blagoslov, čovek bespravno stavlja u položaj Onoga od koga sve nastaje i potiče, što je analogno krađi.

[3] Rebenu Bahja, Kad HaKemah, poglavlje Braha.

[4] https://aish.com/1-what-is-a-bracha/, 26.12.2022, ali i drugi izvori.

[5] Naime, samo izgovaranje redovne molitve svakog dana sadržalo bi 57 blagoslova, a ostali blagoslovi bi se odnosili na sva druga dobra koja čovek dnevno doživljava.

Comments