U okviru projekta "Izlaz iz medijskog mraka" kog sprovodi Romski Medijski Servis uz podršku Sekretarijata za informisanje, predstavljamo Vam tradicionalnu romsku hranu.

Romi su nomadski narod i tokom istorije su usvojili i prilagodili različite kulinarske uticaje iz regiona kroz koje su prolazili. Evo pregleda nekih karakterističnih jela i aspekata romske hrane:

1. Pikantnost i Začini: Romsku kuhinju karakteriše upotreba različitih začina i pikantnih sastojaka. Beli luk, crni biber, crvena paprika i ljuta feferona često daju jelu bogat ukus.
2. Mesna Jela: Romi često uključuju meso u svoju ishranu. Piletina, jagnjetina, svinjetina i govedina često se pripremaju na različite načine, uključujući pečenje, dinstanje i prženje.
3. Punjena Paprika (Paprikas): Ovo je jedno od najpoznatijih romskih jela. Paprike se obično punjeni mešavinom mlevenog mesa, pirinča, začina i paradajza. Nakon toga, paprike se kuvaju u paradajz sosu.
4. Gulaš: Gulaš je često prisutan u romskoj kuhinji. To je vrsta paprikaša u kojem se meso (često govedina) dinsta u gustoj, začinjenoj supi sa povrćem.
5. Pilav: Pilav sa pirinčem, povrćem i mesom često je deo romskih obroka. Ovo jelo se priprema sa različitim začinima, čime se postiže bogat ukus.
6. Hleb i Pita: Hleb igra važnu ulogu u romskoj ishrani. Romi često prave domaći hleb, a pite sa raznim nadevima su takođe popularne.
7. Deserti: Romi takođe uživaju u desertima kao što su palacinke, baklava, kolači sa orasima i medenjaci. Ovi slatkiši obično su aromatični i bogati.
8. Tradicionalna Priprema: Romi često pripremaju jela na tradicionalan način, koristeći otvoreni plamen i drvenu vatru, što doprinosi autentičnom ukusu.
9. Gostoprimstvo: Romi su poznati po svojoj gostoljubivosti i tradiciji deljenja hrane sa gostima. Hrana igra važnu ulogu u društvenim okupljanjima i proslavama.

Važno je napomenuti da romska kuhinja može varirati između različitih regija i podgrupa unutar romske zajednice. Iako se tradicionalni recepti čuvaju i prenose generacijama, moderni uticaji i promene u ishrani takođe utiču na romsku kuhinju. Sve u svemu, romska hrana je ukusna, raznovrsna i odražava bogatu kulturnu baštinu ovog naroda.

Romski Medijski Servis uz podrsku Sekretarijata za informisanje realizuje projekat "Izlaz iz medijskog mraka".

Cilj projekta je unapređenje medijskog i novinarskog profesionalizma i podizanje kvaliteta informisanja pripadnika romske manjinske zajednice na srpskom i romskom jeziku.

Kroz četiri radionice obučinili smo i unapredili kapacitete deset mladih Roma i Romkinja za angažovanje i prisustvo u medijima, kao i koliko je važno pravovremeno i tačno informisanje romske nacionalne manjine u Srbiji.

Radionica održana u junu obuhvatala je teme negovanja kulture i očuvanja nacionalnog identiteta.

Na radionici u julu smo govorili o poštovanju različitosti, dijaloga i tolerancije, kao i o stvaranju sredine bez diskriminacije.

Dok je radionica u avgustu pokrivala teme poput osnova romske kulture i tradicije, tradicionalne hrane i poznatih ličnosti iz romske zajednice.

Bilo je reči o tome koliko je bitno kako se ponašamo i šta radimo ispred i iza kamere, kao i o distribuciji tekstova na sajt Romskog Medijskog Servisa, koje su naši učesnici napisali u okviru tema obuhvaćenih na projektu.

Tekstove možete pogledati OVDE.

U okviru projekta "Izlaz iz medijskog mraka" kog sprovodi Romski Medijski Servis uz podršku Sekretarijata za informisanje, predstavljamo Vam ličnosti iz sveta poznatih za koje sigurno niste znali da su Romi.

• PABLO PIKASO jedan od najuticajnijih i najistaknutijih umetnika svih vremena, začetnik kubizma, slikar i vajar, po nacionalnosti Rom iz Španije. Stvorio je preko 6.000 slika, skulptura i dela za koje se smatra da vrede milione.

• RITA HEJVORT američka pin-ap boginja i seks simbol 40-ih, rođena kao Margarita Karmen, bila je Romkinja. U svojoj karijeri ostvarila je 71 ulogu.

• ANA LAVINIJA GARDNER bila je filmska glumica, nominovana za Oskara kao najbolja glavna glumica u filmu Mambo. Po mišljenju mnogih smatra se za jednom od najlepših žena sveta.

• JUL BRINER holivudski glumac, nagrađen Oskarom, predsednik Svetskog saveza Roma, a našoj javnosti poznat po ulozi u filmu "Bitka na Neretvi".

• ČARLI ČAPLIN filmski režiser, glumac, scenarista i producent, kao i jedan od najvećih komičara svih vremena.

Romski Medijski Servis uz podrsku Sekretarijata za informisanje realizuje projekat "Izlaz iz medijskog mraka".

Kultura je termin koji se odnosi na veliki i raznoliki skup uglavnom nematerijalnih elemenata društvenog života. Prvenstveno se sastoji od vrednosti, verovanja, sistema jezika i komunikacije i praksi koje ljudi dele zajedničko i koje se mogu koristiti za definisanje njih kao kolektivnih, kao i materijalnih predmeta koji su zajednički za tu grupu ili društvo.

Kod Roma je kultura veoma važna, jer kao nomadski narod, jedino što su sa sobom uvek mogli poneti jeste upravo tradicija, koju su usvajali i menjali kako su se selili.

Romi su etnički narod koji je posljednih hiljadu godina migrirao širom Europe. Kultura Roma ima bogatu usmenu tradiciju, s naglaskom na porodicu. Vrlo važno je napomenuti da su se Romi vekovima suočavali s diskriminacijom i progonom, zbog svog načina života.

Danas, Romi predstavljaju jednu od najvećih nacionalnih manjina u Europi – prema UNICEF-u pretpostavlja se da u Evropi trenutno živi 12 do 15 miliona Roma, a 70 posto njih živi u istočnoj Europi.

Šta je kultura jednog naroda?

• jezik*
• običaji
• verovanja
• simboli

Vrlo je važno za svaki narod, pogotovo Rome kojih ima širom sveta, sačuvati i negovati kulturu. To je ono što nosimo sa sobom i ono što mi jesmo. Naša obaveza je da prezentujemo, čuvamo tradiciju i prenosimo je na mlađe generacije koje će dalje širiti.

Tekst o romskom jeziku možete pogledati OVDE.

Tolerancija je pojam iz oblasti društva, kulture ili religije koji se odnosi na kolektivnu i pojedinačnu praksu prihvatanja i saradnje sa osobama koje nisu iste vere, ne misle na isti način, imaju drugačiji politički stav ili se razlikuju po nekom drugom osnovu.

Dijalog predstavlja obostranu usmenu ili pismenu komunikaciju između dve ili više osoba. Njegova suprotnost je monolog, razgovor jedne osobe sa samim sobom.

Pretpostavka za svaki dijalog je tolerancija da se do rešenja dođe snagom argumenta a ne argumentom snage. Iz dijaloga svako treba da izađe promenjen. U dijalogu nastojimo da ubedimo druge boljim argumentima, ali moramo biti otvoreni da i sami budemo ubeđeni argumentima drugih. Da bismo vodili dijalog moramo da naučimo da slušamo jedni druge.

Postavlja se pitanje: DA LI DIJALOG I TOLERANCIJA POSTOJE?

Nažalost, živimo u društvu gde se razlike ne prihvataju, kada smo drugačiji - to je loše. Teško je ubediti nekog da su zapravo razlike one koje nas spajaju. Ljudi više znaju protiv čega su nego za šta su. Više znaju šta neće nego šta hoće.

Kada bi okrenuli planetu naopako, radije stupali u dijaloge i sami preuzimali odgovornost za svoje postupke, svet bi bio mirnija i tolerantnija luka, gde bi svi uživali u svom punom potencijalu i gde ne postoji mesta za bilo kakvu vrstu diskriminacije.

U današnje vreme retko gde možemo čuti pojmove dijaloga i tolerancija u pravom smislu i u svom punom potencijalu. Moramo mnogo raditi na sebi, svojim idejama i načinima prenošenja istih, kako bi ideja o utopiji jednog sveta gde smo svi isti, zaživela.

Romski Medijski Servis uz podrsku Sekretarijata za informisanje realizuje projekat "Izlaz iz medijskog mraka".

Koliko je maternji jezik važan govori nam Vuk Karadžić: “Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.”

Negovanje jezika je bitno zbog očuvanja kulturnog identiteta naroda. Tako je romski jezik ono što spaja sve Rome širom sveta. Ne postoji jedinstveni jezik Roma, već varijacije na njega u zavisnosti od dela svega u kome žive.

Romski jezik spada u indo-arijsku grupu indoevropskih jezika. Najsličniji je indijskom jeziki i to je zapravo jedino što su Romi poneli iz svoje prapostojbine.

Svetski dan romskog jezika obeležava se 5. novembra, a datum je ustanovio UNESCO 2015. godine, na inicijativu Udruženja iz Hrvatske “Kali Sara”.

U Srbiji se poštuje princip Vuka Kadadžića “Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano.” Kao i u srpskom jeziku koristi se trideset slova ćirilice, plus još sedam slova.