Rani brakovi u romskoj zajednici
Rani dečji brakovi predstavljaju jedan od najkompleksnijih izazova sa kojima se i dalje suočavaju mnoge romske devojčice u Srbiji. Iako je zakon jasan brak dozvoljen je tek nakon navršene 18. godine stvarnost govori drugačije. Mnoge djevojčice ulaze u bračnu zajednicu znatno ranije, često već u 14, 15 ili 16 godina, neretko bez mogućnosti da ostvare svoje obrazovanje, razvoj i lične izbore.
Za njih, brak ne znači osamostaljenje, već prekid detinjstva. U trenutku kada bi trebalo da se sjedi u školskim klupama, razvijaju interesovanja i mašte o budućnosti, one se suočavaju s odgovornošću odraslih žena – majčinstvom, brigom o domaćinstvu, ekonomskoj ovisnosti i često potpunom socijalnom izolacijom.
Zašto je ovo važno govoriti?
Rani brakovi nisu samo porodična odluka niti pitanje tradicije već pitanje ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i prava djeteta. Ovaj nedostatak najčešće pogađa upravo romske djevojčice, koje su već suočene sa siromaštvom, diskriminacijom i ograničenim pristupom obrazovanju. U takvim okolnostima, obitelji ponekad vide rani brak kao način zaštite ili ekonomskog rasterećenja, iako su posljedice dugoročno teške.
Kada djevojčici bude uskraćeno obrazovanje, uskraćena joj je i mogućnost da sutra bude ekonomski nezavisna, donosi odluke, gradi život po vlastitoj mjeri. Prekid obrazovanja je skoro uvijek prvi korak ka zatvorenom krugu siromaštva koji se prenosi iz generacije u generaciju.
Važno je stalno podsjećati da ovo nisu samo statistike.
To su stvarni životi.
Devojčice iz romske zajednice često žele da uče, da putuju, da rade ono što vole. Mnoge sanjaju da postanu frizerke, medicinske sestre, dizajnerke, učiteljice. One traže podršku, razumijevanje i priliku a ne osudu i distancu.
Kada im društvo otvori vrata, one ih i slične nastavljaju otvarati drugima.
Šta možemo zajedno da uradimo?
Edukacija u zajednici – razgovori s roditeljima i mladima o pravima, rizicima ranih brakova i važnosti obrazovanja.
Podrška roditeljima – stipendije, podrška pri zapošljavanju, socijalne mjere koje smanjuju ekonomski pritisak.
Saradnja škola, centri za socijalni rad i lokalne samouprave – prepoznavanje rizika, reagovanje na vrijeme, praćenje djevojčica koje napuštaju obrazovni sustav.
Osnaživanje romskih djevojčica – mentorske grupe, ženske mreže, bezbedan prostor gdje mogu da govore i budu saslušane.
Pozitivni primeri – isticanje mladih Romkinja koje se školuju, koje su uspjele, koje mijenjaju sliku o zajednici.
Promena je moguća ali samo ako je gradimo zajedno.
Za kraj apel koji ne smemo ignorisati
Rani brakovi oduzimaju detinjstvo, ali i budućnost.
Svaka djevojčica, bez obzira na nacionalnost, zaslužuje priliku da raste, uči, bira i sanja.
Romsku zajednicu ne treba promatrati kroz predrasude i stereotipe, već kroz kapacitet za promjenu, snagu žena i mladih djevojčica koje unatoč preprekama traže svoj prostor.
Njihova borba nije samo njihova – već naša zajednička obaveza.
Anglune bijandipa ani romani komuniteta
Anglune bijandipa reprezentuinen jekh taro majkompleksno pharipa savencar but romane čhaja ki Srbia panda arakhen pe. Vi te si o zakonu klaro ke o ansuripe si slobodo feri pala 18 bersh, e realiteta phenel kaveres. No čhaja ansurin pes ma maj anglal, butivar aba kana si len 14, 15 vaj 16 berša, butivar bi šajipesko te realizirinen piri edukacia, barjaripe thaj personalno alosaripe.
Vaš lende, o bijav na značinel independenca, numaj o agor e čhavorengo. Ko momenti kana trubul te bešen ko školake stolura, te vazden interesia thaj te sunen bašo avutnipe, von si anglal e responsibilitetura e phureder džuvljenge - dajake, te len sama e khereske, ekonomikani dependencia thaj butivar kompletno socialno izolacia.
Sostar si importanto te vorbisaras pa kado?
Anglune ansurimata naj feri jekh familjaki decizia vaj jekh pushipe pa tradicia, feri si jekh pushipe pa manushikane chachimata, jämställdhet thaj e chavoreske chachimata. Kava problemo maj butivar astarel e Rromane čhaja, save aba si anglal čorripe, diskriminacija thaj limitirime akceso pe edukacija. Ande gasave cirkumstance, e familije varekana dikhen o angluno bijav sar jekh drom vash protekcia vaj ekonomikano zutipe, vi te si e lungo vramake konsekvence bare. Kana jekh ćhaj na del pes edukacia, voj na del pes vi i śansa te avel ekonomikanedependento maj angle, te lel decizie, te vazdel jekh źivdipen pe peski voja. O ćhinavipen e edukaciaqo si sajekh o angluno paso karing jekh phandlo ćàso e čororipnasqo savo si dino katar jekh generacia ki aver. Si importantno te akhares te bistrel pes kaj akala nane numa statistike. Kadala si čače trajura. E čhaja taro rromano amalipa butivar kamen te sikljon, te phiren, te keren so ola mangena. Ipak sunen te oven frizerura, nasvale, dizajneria, sikavne. Von roden suporto, haćaripe thaj śansa, na krisaripe thaj duripe. Kana o societeto putarel lenge vudara, von korkori inkren te putren len e javerenge.
Dakle, shaj keras kethane?
Edukàcia ande-i komunitèta - diskùsie e dadenθar thaj e ternença pal-e xakaja, e rizikură anθar o maj tikno bijav thaj i importanca e siklăripnasqi. Suporto e dadenqe thaj dadenqe - stipendie, suporto vaś buti, sociàlo mesurǎ save ćhinaven o ekonomikano presipen. Kooperacia e školaki, centrura pala socialo buti thaj lokalne gavermentora - pindžaripe e rizikosko, reslipe pe vrama, monitoringo e čhavorengo save mukhen o edukaciako sistemo.
Zurarindoj e romane čhaja - mentoring grupe, džuvljikane netvorkura, sigurno thank te šaj te vakeren thaj te oven ašunde. Pozitìvo misal - sikavindoj e terne rromane źene save siklǒn, save si len sukcèso, save paruven o imàʒo e komunitètaqo. O paruvipe si śajdo, numaj te keras les khetane. Po agor, jekh apelacia savi amen našti te ignorisaras. Le anglune bijav len o ćhavorripen, numaj vi o avutnipe.
Sako čhaj, bizo dikhipe pe nacionaliteti, merinel šajipe te barjol, te sikljol, te alosarel thaj te sunel. I rromani komunitèta na trebal te dikhel pes anθ-e predrasude thaj stereotipură, no anθ-o kapaciteto vasś paruvipen, zor e ʒuvlěnqi thaj e terne ćhavenqi save, bizo pharipa, roden piro than. Lengo maripe nane numa lengo - si amari kolektivno responsibilita.
Comments