​Jačanje ekonomske sigurnosti Romkinja

Jačanje ekonomske sigurnosti Romkinja

Jačanje ekonomske sigurnosti Romkinja predstavlja jedan od najvažnijih koraka ka unapređenju položaja romske zajednice i smanjenju višedecenijske diskriminacije i socijalne isključenosti. Ekonomska nezavisnost ženama pruža osnovu za stabilan život, veće samopouzdanje i aktivnije sudjelovanje u društvu, što je posebno značajno u zajednicama u kojima žene često imaju otežan pristup obrazovanju i tržištu rada.

Romkinje se i dalje suočavaju s brojnim izazovima, od ranog napuštanja školovanja, nedovoljno financijskih sredstava za nastavak obrazovanja, do ograničenih mogućnosti formalnog zaposlenja. Zbog toga su programi podrške, koje ostvaruju ženske romske nevladine organizacije, od ključnog značaja. Ove organizacije nude mogućnosti dokškolavanja, besplatne stručne obuke i savjetodavne usluge koje ženama pomažu da steknu praktične, korisne i tržišno potrebne vještine.

U praksi Romkinje najčešće pokazuju interesovanje za tečajeve iz oblasti nege i lepote ,frizer, manikir, pedikir, šminker i srodna zanimanja jer im upravo te vještine omogućuju da brzo započnu samostalan rad, često iz vlastitog doma. Mnoge žene na taj način razvijaju mikrobiznis koji postaje stabilan izvor prihoda za njih i njihove obitelji. Pored toga, ovakve obuke imaju dodatnu vrijednost jer jačaju samopouzdanje, podstiču kreativnost i pružaju osjećaj lične realizacije.

Svetlana Ilić, dugogodišnja aktivistkinja i edukatorka Romskog ženskog centra Bibija, ističe da se organizacija godinama bavi obrazovanjem, ekonomskim osnaživanjem i zapošljavanjem Romkinja.

„U naše programe uključujemo žene od 18 godina, one koje su završile samo osnovnu školu, ali i srednjoškolke, studentkinje i žene koje već imaju zanimanje pa željenu prekvalifikaciju ili dodatno usavršavanje”, navodi Svetlana. Dodaje da, pored tečajeva nege i lepote, sve više žena upisuje obuke iz jezika, računarstva, knjigovodstva i administrativnih veština, što im otvara nove mogućnosti zapošljavanja.

Govoreći o planovima, Svetlana najavljuje početak obuka u dvanaest gradova Srbije, namijenjenih ženama iz porodica koje se bave sakupljanjem otpada i sekundarnih sirovina. „U program će biti uključeno 30 žena, a cilj nam je da im pružimo sigurnije i održivije opcije za prihod.”

"U Beogradu takođe pokrećemo nove tečajeve za 40 žena kroz projekt ekonomskog osnaživanja Romkinja. Nastavljamo da pružamo podršku ženama da postanu ekonomski samostalne i ostvare stabilnu budućnost", zaključuje Ilić.

Ovakvi programi imaju višestruku korist. Povećavaju zapošljivost Romkinja i olakšavaju njihov ulazak na tržište rada. Smanjuju ekonomski rizik u obiteljima i doprinose stabilnijem porodičnom okruženju. Podstiču rodnu ravnopravnost i aktivnije učešće žena u donošenju odluka. Grade snažnije i otpornije zajednice, jer osnažena žena često postaje podrška i uzor drugim članicama zajednica.

Ulaganje u obrazovanje i radne vještine Romkinja nije samo socijalna ili humanitarna aktivnost već istovremeno i strateški korak ka stvaranju inkluzivnijeg, pravednijeg i ekonomski jačeg društva. Svaki program i svaka podržana žena korak su bliže tom cilju.

Zuravipe e ekonomikane siguripasko e romane džuvljengo

Zurjavipe e ekonomikane siguripasko e romane džuvljengo O zuraripe e ekonomikane siguripasko e romane džuvljengo reprezentirinel jekh taro majimportantne pasura te lačharel pes i pozicija e romane komunitetosko thaj te tiknjarel pes dekadasa diskriminacija thaj socijalno ekskluzija. Ekonomikani independencia del e džuvljenge baza pala jekh stabilno dživdipe, maj baro korkorutnipe thaj maj aktivo participacia ande amalipa, so si specialo importanto ande komunitetura kaj e džuvlja butivar si len pharo akceso pe edukacia thaj pe butjako marketo.

E Rromane džuvlja dureder arakhen pes anglal but pharipa, katar o angluno mukhipe katar e škola, bidosta lovenge resursura te džan maj dur ande piri edukacia, dži ko limitirime šajimata pala formalo butjaripe. Pala godova e suportoske programe save ako implementirate katar e džuvljikane romane na-vlačne organizacije si len ključno važno. Kadala organizacie den śanse vasś maj dur edukacia, bipokinipesko profesionalo treningo thaj konsultaciake servisura save aźutil e źuvlăn te len praktikàlo, laćhe thaj bikinimaske śajutnimata.

Ande praktika e Rromane džuvlja maj butivar sikaven intereso pala kursura ande umal griža thaj šukaripe, frizeri, manikyristo, pedikuristo, make-up artisto thaj phangle profesie soske kadala džanglimata den len šajipe te astaren sigo korkorutni buti, butivar katar piro kher. Pe akava drom, but džuvlja vazden mikro-biznesia save ka oven stabilno źanglipe lenge thaj lenge familienge. Paše godova, gasave treningura si len jekh dodavdo vastnipe soske von zuraren o patjavipe ande peste, inkuražin e kreativiteto thaj den jekh śajipe vasś personalo realizàcia.

Svetlana Ilić, but vrjamaki aktivistka thaj edukatorka taro Romano džuvljikano centro Bibija mothovela kaj i organizacia but berša si dedikerdi baši edukacia, ekonomikano zuralipe thaj buti e romane džuvljenge. "Ande amare programara, ame inkras źene saven si 18 berśa thaj maj but — kodola save numaj agorisarde e fundone śkòla, numaj vi źene katar o śkòla, studentură thaj źene save aba si len buti thaj kamen te aven len jekh nevo treningo vaj maj but trening," phenel i Svetlana. Vov majdur phenel kaj, po drom e kursurenqo vasś o griźipe thaj o śukaripen, maj but thaj maj but źene xramosaren pes anθ-e ćhibăqe, kompjuterikane, xramosaripnaske thaj administrativne śajutnimatenqe treningură, so putarel lenqe neve butăqe śanse.

Vakerindoj vash o planya, Svetlana dende pe janipe vash implementipe e treningyengo ano desh-duy forya e Srbiake, dende vash o dzuvla kotar o familiye kola jivdinena korkore kotar o kidipe e nasvalengo thay sekundarune surovinengo. "30 džuvlja ka oven involvirime ano programi, thaj amaro ciljo si te das len maj sekurno thaj maj dureder opcie vash o reslipe."

“Ano Beograd, amen lansirina ini neve kursura vaš 40 džuvlja prekal o proekti ekonomikano zuralipe e romane džuvljengo. Amen dureder daja suporto e džuvljenge te oven ekonomikane biphangle thaj te resen majstabilno avutnipe”, konkludirinel o Ilić.

Gasave programara si len buteder lačhipa: Von vazden e Rromane džuvljenge šajipe te keren buti thaj keren maj lokhes lenge andre ande butjako marketo. Von ciknjaren o ekonomskom riziku ande familije thaj den kontribucia ko maj stabilno familijako ambienti. Von inkurajin e gender egaliteto thaj maj aktivno participacia e džuvljangi ande decizjako keripe. Von vazden maj zurale thaj maj zurale komunitetura, soske jekh zurali źuvli butivar avel jekh suporto thaj modelo vasś aver komunitetosqe membrura.

Investicia ando sićope thaj bućarimasko džanglipe e Rromane džuvljengo najnumaj socijalno vaj humanitarno aktiviteto, no si vi strateški drom te kerel pes maj inkluzivno, maj ćaćutno thaj ekonomikano maj zuralo amalipe. Sako programo thaj sako suportirimi źuvli si jekh paso maj pashe ko odova ciljo.