Na zahtev čitalaca u narednom periodu izveštavaćemo o temama za koje su čitaoci glasali u anketi.

Pozivamo Vas da nam pišete na adresu romskimediji.rs i sugerišete nam o temama koje Vas zanimaju.

Sledeći medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana.

Prava i izazovi manjina

Saglasno sa mnogim istraživanjima Romi su nacionalna manjina za koju se vezuje najviša socijalna distanca. Godinama unazad postoje duboko ukorenjene predrasude o ovom narodu, pa se tako oni nalaze na marginama svih dešavanja.

Neki od izazova sa kojima se Romi svakodnevno susreću, pored diskriminacije u velikoj meri, jesu siromaštvo, nedovoljno ili uskraćeno obrazovanje, nezaposlenost, kao i mnogi drugi faktori koji odaju nepovoljnom slikom ovog društva.

Između ostalog, veliki problem predstavlja tačan broj Roma. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine u Srbiji živi 147.604 Roma, ali prema nezvaničnim studijama i podacima nevalidnih organizacija ovaj broj bi trebao biti 3 do 4 puta veći.

Zapravo, tačan broj je teško utvrditi, jer popriličan procenat građana romske nacionalne manjine ne želi da se izjasni o svojoj nacionalnosti. Takođe, mnogi Romi nemaju stalna prebivališta, niti kakav validan dokument.

Romi su slobodan narod, veselog duha, kojeg nažalost prate razni stereotipi i predrasude od njihovog najranijeg detinjstva, tako da kasnije postoje veliki problemi kako bi se uklopili i adaptirali u „normalan“ život.

U nekim zemljama Romi su deset puta siromašniji od većinskog stanovništva. Glavna problematika toga jeste zapošljavanje. Veliki broj (50.000 – 60.000) radi neformalno, kao sakupljači sekundarnih sirovina i nemaju nikakve privilegije, niti beneficije, već su prosto nevidljivi.

Jako mali broj pripadnika romske nacionalne manjine ima posao za stalno, a još manji broj radi u državnim upravama, kao i mestima gde su odlučuje o njihovoj sudbini.

Što se tiče obrazovanja, sam socijalni i ekonomski status im ne dozvoljava da budu jednaki sa ostalim pripadnicima većinskog stanovništva. Neki od najvećih problema koje prate Rome u obrazovanju jeste pogrešan pogled roditelja na školstvo, nedovoljno poznavanje jezika, odbačenost od druge dece, nesređena dokumentacija itd.

Čak 15% Roma u Srbiji je nepismeno, među kojima dve trećine predstavljaju žene.

Neophodno je osposobljavanje i osamostaljenje romskih porodica na život bez diskriminacije.

Postoje mnoge afirmativne mere, kao i mere prekvalifikacija, koje predstavljaju izlaz iz začaranog kruga siromaštva, kao i aktivno uključenje Roma u društvene tokove. Takodje, državni organi preduzimaju mnoge mere kako bi poboljšali društveno-ekonomski položaj romske populacije.

Svako od nas ima prava na sreću, slobodu, obrazovanje... a nekad je potrebno samo malo podrške kako bi se ostvarili u svom punom potencijalu i tako doprineli sebi i drugima.