​Digitalno osnaživanje mladih Romkinja: Put od nevidljivosti do samopromocije

Digitalno osnaživanje mladih Romkinja: Put od nevidljivosti do samopromocije

Centar Novi Svet realizuje projekt „Osnažena žena – kvalitetna zajednica i porodica“, uz podršku Ministarke bez portfelja zadužene za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama, ekonomskog i političkog osnaživanja žena.

U današnjem svetu, pristup internetu i društvenim mrežama postao je ključan za svaku mladu osobu koja želi da se obrazuje, zaposli ili iskaže. Za mnoge mlade Romkinje, upravo digitalni prostor postaje mesto gde mogu da prevaziđu granice koje im društvo često nameće – da pokažu ko su, šta znaju i koliko vrede.

Prema podacima UNDP-a i UN Women (2022), manje od 30% Romkinja u Srbiji ima stalan pristup internetu. Taj podatak jasno govori koliko je važno ulagati u digitalno osnaživanje – jer onaj ko nema pristup mreži, nema pristup prilikama.

Društvene mreže, koje su nekada služile samo za zabavu, danas postaju moćan alat samopromocije. One omogućavaju mladim Romkinjama da se povežu, promovišu svoje ideje, umetnost ili male biznise, ali i da postanu vidljive u javnom prostoru koji ih je dugo ignorisao. Svaka objava, svaka priča i svaka fotografija može postati način da se razbije stereotip i pokaže snaga, znanje i kreativnost.

Na ljudsku ambiciju snažno utiču ekonomski položaj i društveni status. U društvima gde se uspeh meri materijalnim vrednostima, mladi iz marginalizovanih zajednica često gube veru da njihov trud može biti prepoznat. Mnogi Romi i Romkinje nose osećaj da, ma koliko se trudili, u očima drugih će uvek biti „samo Romi“. Takva obeshrabrenost može da vodi pasivnosti i gubitku motivacije. Međutim, upravo digitalni prostor pruža mogućnost da se taj krug prekine – da trud bude viđen, prepoznat i nagrađen.

Kada mlada žena iz marginalizovane zajednice dobije prostor da sama priča svoju priču – bez posrednika i predrasuda – ona ne gradi samo svoj identitet, već menja i način na koji društvo posmatra Rome. Vidljivost na mrežama daje osećaj lične vrednosti i motiviše da se napreduje.

Naravno, digitalni prostor nije samo mesto za samopromociju, već i za učenje i rast. Sve više besplatnih kurseva i online radionica omogućava Romkinjama da razviju veštine iz digitalnog marketinga, fotografije, dizajna i komunikacije. Kroz te veštine one ne samo da stiču samostalnost, već i prave korake ka ekonomskoj stabilnosti i većem samopouzdanju.

Iskustva mladih Romkinja poput Tea i Mari pokazuju kako društvene mreže mogu biti moćan alat za samopromociju, lično osnaživanje i razbijanje stereotipa. Njihove priče jasno pokazuju da digitalni prostor omogućava vidljivost, jačanje samopouzdanja i stvaranje prilika za razvoj, kako lični, tako i profesionalni.

Odgovore na pitanja su nam dale Teodora Tea Tomić fotografkinja, aktivistkinja i preduzetnica. Ona ima svoj brend nakita pod imenom @tea.tetolina i @melleka__ gde deli svoje umetničke radove; i Maro vlasnica agencije za pružanje astroloških usluga pod nazivom Destiny with Mari sa instagram profilom pod nazivom @gatanje_kod_mari koji broji 17000 pratilaca.

1. Kako si počela da koristiš društvene mreže kao prostor za izražavanje i samopromociju?

Tea: Počela sam da koristim prvobitno instagram i fejsbuk grupu koju sam uvezla sa instagramom jer sam imala potrebu da napravim jednu malu bazu i pristup mojim umetničkim radovima.

Mari: Društvene mreže su mi postale prirodan prostor da izrazim sebe, svoje stavove i ono što radim. Vremenom sam shvatila da mogu biti i alat za lični razvoj i profesionalnu vidljivost.

2. Da li si u početku imala strah ili sumnju kako će okolina reagovati na tvoj sadržaj?

Tea: Nikada nisam imala strah od toga kako će i šta će doživeti okolina. Nasilje mi nije strana tema kao aktivisti i nekome ko je prošao različite tipove diskriminacije. O svemu tome razmišljala sam samo na sledeći način: postoje ljudi koji će ovo čuti i videti jer žele i jer ih zanima, svi ostali su potpuno irelevantni jer znam šta mi je inicijalna namera i u potpunosti sam u skladu sa njom.

Mari: Ne, uvek sam imala jasnu viziju i verovala u ono što radim. Samopouzdanje mi je bilo glavna pokretačka snaga.

3. Na koji način koristiš digitalne mreže da promovišeš pozitivnu sliku o Romkinjama i romskoj zajednici?

Tea: Društvene mreže sam koristila da bih promovisala svoje radove iz fotografije. S tim da su se fotografije i radovi koji su dolazili bili usko povezani sa time kako romi žive, kako izgledaju mahale. Nije bilo lako doći do takvih fotografija, što je poputno priča za sebe, ali su bili važni kao spoznaja mog identiteta i pojedinca koji pokušava da uradi nešto.

Mari: Moj sadržaj nije direktno fokusiran na to, ali verujem da svaka autentična i uspešna žena doprinosi razbijanju predrasuda samim svojim primerom.

4. Koliko ti je važno da kroz svoj sadržaj prikažeš i lični, i kolektivni identitet?

Tea: Vi dobijate kanal ili profil koji je u potpunosti vaš i možete sa njim da radite šta god želite. Moja ideja toga bila je autentičnost. Jer kada se zagledam u svoju suštinu i svoj identitet, znate ja to ne mogu da romantizujem i prilagodjavam normama kakve se danas potenciraju.

Mari: Važno mi je da ostanem autentična. Kroz lično izražavanje prirodno se provlače i elementi mog identiteta i vrednosti koje nosim.

5. Šta misliš, koliko društveni status i materijalne mogućnosti utiču na ambiciju mladih Roma i Romkinja?

Tea: Materijalni status je danas opšta tema. Živimo u vreme konzumerizma koje u potpunosti razara jednu zdravu sliku života generalno. Ja sam živela uvek onako prosečno i srednje staležno, moji roditelji nikada nisu imali previše, imali su dovoljno. I osećam da je ključno za romsku zajednicu da imaju veću podršku.

Mari: Veliki uticaj imaju, jer neravnopravne startne pozicije često usporavaju razvoj ambicija. Ali uz podršku i prilike, mnogi pokažu koliko zapravo mogu.

6. Da li si ikada imala osećaj da, bez obzira na trud i uspeh, društvo i dalje na tebe gleda kroz predrasude?

Tea: Apsolutno, mnogo puta sam imala taj osećaj i valjda sam vremenom naučila da tačno prepoznam kada se tako nešto dešava. Ali sam spram toga imala apsolutno prelepa iskustva potpunog prihvatanja. Na moj lični rad to nikada nije uticalo jer kao što sam rekla, znam ko sam i znam šta želim i znam zašto sam ovde.

Mari: Da, ali to me nikada nije zaustavilo. Predrasude više doživljavam kao motiv da dokažem suprotno i pomeram granice.

7. Kako digitalne mreže mogu pomoći mladima iz romske zajednice da taj osećaj smanje i da se više afirmišu?

Tea: Daću vrlo kratak odgovor a to je edukacija. Znati da podeliš svoju priču i znati šta je to što ti radiš čime možeš da doprinešeš svojoj zajednici. I ako želja postoji da se neko time bavi onda bih samo rekla da na sve to ne zaboravlja ko je i šta mu je misija i njegova zona genijalnosti. Naučiti šta je ono što ti dobro ide od ruke. Fokusirati se da izoštriš te veštine. Ako je fokus pojavljivanje na mrežama, samopouzdanje i sloboda dolaze uz verovanje u svoje stečeno znanje. Tako da ja ne mislim da svi nužno moraju da budu okrenuti ka tome da postanu aktivisti da bi doprineli zajednici, apsolutno ne jer to nije za svakoga. Ali kada bi proširili svest o svim predivnim stvarima koje mlade Rome zanimaju, dobili bi mnogo širi spektar delovanja.

Mari: Mreže daju glas svima. Kada mladi pokažu svoj talenat, znanje i energiju online, ruše stereotipe i dobijaju prostor koji im možda u realnosti nije dat.

8. Koje bi veštine ili podrška najviše pomogle mladim Romkinjama da se slobodnije izraze online?

Tea: Naučiti šta je ono što ti dobro ide od ruke. Fokusirati se da izoštriš te veštine. Ako je fokus pojavljivanje na mrežama, samopouzdanje i sloboda dolaze uz verovanje u svoje stečeno znanje. Tako da ja ne mislim da svi nužno moraju da budu okrenuti ka tome da postanu aktivisti da bi doprineli zajednici, apsolutno ne jer to nije za svakoga. Ali kada bi proširili svest o svim predivnim stvarima koje mlade Rome zanimaju, dobili bi mnogo širi spektar delovanja.

Mari: Edukacija o digitalnim alatima, mentorstvo i podrška zajednice – to su ključni koraci da se osećaju sigurno i slobodno da pokažu ko su.

9. Da li primećuješ da se menja način na koji ljudi gledaju na Romkinje koje su aktivne na mrežama – ima li pomaka ka većem poštovanju i razumevanju?

Tea: Naravno da ima pomaka, vidim da je odnos mnogo drugačiji. U njima vide hrabrost. Što je fenomenalno!

Mari: Da, primećuje se pomak. Sve više ljudi vrednuje autentičnost i trud, bez obzira na poreklo. Vidljivost stvara razumevanje.

10. Kakvu poruku bi poslala drugim mladim Romkinjama koje žele da se oglase, ali se plaše osude ili neprihvatanja?

Tea: Pokušavati da promeniš ono što drugi u tebi žele da promene je put koji treba da zaobidješ. Nauči da prepoznaš svoje vrednosti, pusti da te stvari interesuju, dozvoli sebi da te oduševi nešto. Prelep je osećaj pomoći nekome ali da bi to učinili prvo moramo sebi da pomognemo.

Mari: Ne dozvolite da vas strah zaustavi. Vaš glas, vaše lice i vaša priča imaju vrednost. Budite hrabre i pokažite svetu koliko toga nosite u sebi.

Zaključak:

Digitalno osnaživanje nije samo pitanje tehnologije – to je pitanje dostojanstva i mogućnosti. Kada mlade Romkinje imaju pristup internetu, znanju i mrežama podrške, one ne dobijaju samo alat, već i prostor da pokažu da njihova vrednost nije određena poreklom, već sposobnošću i trudom.

U društvu koje često meri ljude prema statusu i novcu, digitalne mreže mogu postati moćno oružje jednakosti – mesto gde svaka mlada žena može reći:

„Postojim, umem i vredim.“