Mehanizmi za sprečavanje vršnjačkog nasilja

Mehanizmi za sprečavanje vršnjačkog nasilja

Nisi sam/a – Zajedno protiv nasilja

Romski Medijski Servis uz podrsku Sekretarijata za sport i omaldinu realizuje projekat Nisi sam/a- Zajedno za bezbednije društvo, u periodu od marta 2023. do decembra 2023.

Šta je uopšte vršnjačko nasilje?

Kada govorimo o terminu “vršnjačko nasilje” trebamo praviti razliku između ponašanja koje ima segmente agresije i ponašanja koje se može definisati kao nasilje. Ponašanje koje ima segmente agresije, a ne spada u vršnjačko nasilje, se ne ponavlja i nema za cilj da drugome nanese štetu. Vršnjačko nasilje je svako ponašanje koje ispunjava sledeće elemenate:

• čin koji ima za cilj da se nekome nanese šteta;

• ponavlja se tokom nekog vremenskog perioda:
• odnos snaga između počinioca nasilja i žrtve je neravnopravan (žrtva je slabija) i to je glavna karakteristika nasilja.

Kakva su deca koja vrše nasilje?

Deca koja čine nasilje, u najvećem broju, imaju pozitivan stav prema nasilju i rešavanju konflikata na taj način. Takav stav može biti posledica učenja po modelu - u okviru porodice ili socijalnog okruženja u kojem dete odrasta ili posledica iskustva pretrpljenog nasilja u porodici i/ili u vršnjačkoj grupi. Često se može čuti od počinilaca nasilja da su i oni bili žrtve nasilja (porodičnog ili vršnjačkog). S druge strane, decu koja trpe nasilje najčešće opisuju kao stidljivu, anksioznu i opreznu, koja se povlače kada su napadnuta. Ni jedno ni drugo nije nužno tačno.

Deca sa nasilničkim ponašanjem nisu nužno ni žrtve porodičnog nasilja, roditelji nisu nužno modeli koji kod dece izazivaju ovakvo ponašanje - to mogu biti i neki drugi odrasli iz njihovog okruženja ili čak drugi vršnjaci koji imaju nasilničko ponašanje. U svakom slučaju, treba im neka samozaštita. Da bi preživeli opasnu situaciju, preduzimaju ono što im se pokazalo kao najbolji zaštitni mehanizam, a to je nasilje, jer će tako zastrašiti vršnjaka i time pokazati drugima da se nikoga ne plaše, da su jaki.

Šta raditi i kako pomoći deci da se zaštite ili da promene svoje ponašanja?

Kako bi došlo do same promene ponašanja, kod dece koja vrše nasilje, najpre treba da razumemo njihovu perspektivu i razlog zašto biraju da se na taj način ponašaju. Dakle, nije dovoljno samo kazniti dete, jer sama kazna neće dovesti do promene u ponašanju, već je potrebno raditi sa detetom na promeni stavova i uverenja o nasilnom rešavanju problema. Tek tada ćemo moći da izazovemo promenu.

Kada su u pitanju deca koja trpe nasilje, važan je sistem podrške u njihovom okruženju. To bi podrazumevalopodržavajuću atmosferu u porodici, sticanje novih drugara, jačanje prijateljskih veza jačanje samopouzdanja i učenje komunikacije.

Roditelji mogu da odigraju značajnu ulogu i kod dece koja vrše nasilje i kod dece koja isto to trpe. U oba slučaja, treba pratiti ponašanje deteta, registrovati svaku promenu u ponašanju i raspoloženju i proveravati da li je sve u redu. Vrlo je važno podučavati decu da, ako se dogodi vršnjačko nasilje, treba da se obrate odraslim osobama (roditeljima, nastavnicim ili drugim osobama od poverenja), jer jedino na taj način nasilje može da se zaustavi. Zato je još važnije da odrasli, slušaju i čuju decu i njihove probleme, da ne minimizirati iste. U takvim situacijama važno je da reagujemo na način da ponudimo pomoć i podršku, ali i model konstruktivnog rešavanja nastale situacije.