Predsednik Nacionalnog saveta romske manjine: Biti Rom nigde nije lako, ali je u Srbiji najmanje teško

Najnovije

by Administrator 445 Views

Poznato je da se Romi suočavaju sa mnogim ekonomskim i društvenim problemima, zbog čega je veoma važno da

ih na državnom nivou predstavlja neko ko se najviše bori za popravljanje njihovog položaja u društvu.

Nedavno je profesor razredne nastave iz Kruševca Dalibor Nakić reizabran za predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i to jednoglasno.

Kao predsednik krovne organizacije romske manjine u Srbiji, Nakić smatra da se problemi ne mogu rešiti preko noći, već je potrebno kontinuirano raditi na njima, pri čemu je, kako kaže, podrška države od izuzetnog značaja.

U razgovoru za Dijaspora Dnevno, Nakić kao poseban uspeh u svom dosadašnjem radu ističe da je država pokazala spremnost da po prvi put politiku kreira sa Romima, a ne za njih.

Nedavno ste ponovo izabrani za predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. To je velika čast, ali i velika obaveza. Sa kojim ste se sve problemima susretali u dosadašnjem radu i kako ste ih rešavali?

– Velika je čast i odgovornost biti na čelu krovne institucije romske nacionalne manjine u Srbiji. Moj reizbor posmatram kao potvrdu marljivog rada tokom prethodnog mandata. Romska zajednica je prepoznala postignute rezultate i ukazala poverenje da i u narednom periodu nastavim sa svojim timom u istom pravcu. Posebno me motiviše činjenica da sam prvi predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine koji je izabran jednoglasno sa svih 35 glasova. Romska nacionalna manjina, za razliku od drugih manjina koje žive u Srbiji, ima specifične probleme. Mi smo manjina koja definitivno ima najlošiji životni standarad, najkraći prosečni životni vek, najniži obrazovni nivo, najveću stopu nezaposlenosti i najčešće je izložena diskriminaciji. Sa problemima se susrećemo na svakodnevnom nivou, kako sa pojedinačnim problemima građana tako i sa problemima u funkcionisanju Saveta. Građani se najčešće obraćaju povodom problema socio-ekonomske prirode za koje mi nismo nadležni. Nezaposlenost, stambena pitanja, slučajevi diskriminacije i slično su problemi koji najčešće muče romsku zajednicu. Za njihovo rešavanje su nam glavni partneri lokalne samouprave, nadležna ministarstva kao i domaće i strane organizacije. Najveću pomoć pružamo u oblasti obrazovanja kroz afirmativni upis u srednje škole i visokoškolske ustanove.

S druge strane, glavni smo partner Ministarstvu prosvete u realizaciji afirmativne mere stipendiranja romskih srednjoškolaca i studenata. Ne bih izostavio ni afirmativni upis učenika i studenata u domove. Što se tiče problema oko funkcionisanja Saveta, nažalost, opterećeni smo brojnim sudskim sporovima koji su proistekli iz rada prethodnog rukovodstva. To nam oduzima dosta energije, ali i finansijskih sredstava koja su na skromnom nivou. Morali smo da isplatimo u prethodnom periodu višemilionska dugovanja za poreze i doprinose koji su proistekli još od pre više od deset godina, jer nisu uplaćivani redovno. Zbog ograničenog budžeta primorani smo da sa samo petoro zaposlenih obavljamo sve poslove koji nam proističu u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Međutim, i pored ovih teškoća, kao tim uspevamo da ostvarimo željene rezultate i damo doprinos unapređenju položaju Roma.

Da li mislite da je Srbija konačno postala država jednakih šansi za sve svoje građane bez obzira na njihove različitosti?

– Nažalost smatram da je još uvek prisutan jaz u socio-ekonomskom položaju Roma i ostalog stanovništva. S druge strane, ohrabruje činjenica da se iz dana u dan taj jaz smanjuje, zahvaljujući merama koje država sprovodi u cilju što uspešnije integracije Roma. Nedavno je Vlada Srbije usvojila revidiranu Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2022-2030 i usvojila prateći dvogodišnji Akcioni plan za njenu implementaciju. Dosta su velika očekivanja romske zajednice od pomenute strategije i pohvalno je što se rešavanju problema Roma prišlo na jedan strateški način. Problemi se ne mogu rešiti preko noći i zato je važan rad u kontinuitetu.

Koliko znači kada država stane iza svojih obećanja i investiranjem u institucije i ljude poboljša uslove za život socijalno najosetljivijim kategorijama?

– Uloga države je od presudnog značaja. Mi smo svesni činjenice da samo politički i ekonomski jaka Srbija može mnogo više da uradi na podizanju životnog standarda svih građana, pa i Roma. U skladu sa tom činjenicom, uvek ćemo se kao narod truditi da damo naš skromni doprinos njenom jačanju i razvoju, jer mi drugu državu nemamo. Smatramo da su Romi neiskorišćeni ljudski resurs naše države i da uz adekvatno uključivanje možemo dati značajan doprinos njenom razvoju i napretku. Treba uvek imati u vidu i činjenicu da je proces inkluzije Roma dvosmeran proces od koga benefit nema samo romska zajednica, već je taj proces značajan za društvo u celini. Mnogo je korisnije da Romi budu poreski obveznici nego korisnici socijalnih davanja.

Kako žive Romi u Srbiji?

– U celini gledano, veliki broj Roma živi na ivici egzistencije i preživljava od socijalne pomoći koja je jako mala. Međutim, treba reći i da je značajan broj Roma integrisan u društvo i da živi životom prosečnog građanina. Ako uzmemo u obzir period od pre desetak godina, sa sigurnošću možemo reći da je životni standarad Roma znatno bolji. Povećan je broj zaposlenih, a raduje i činjenica da iz godine u godinu sve veći broj mladih Roma završava srednje škole i fakultete. I u oblasti unapređenja stambeno-komunalnih uslova u romskim naseljima ima napretka. Izgrađeni su socijalni stanovi za Rome u više gradova i opština u Srbiji. Lično sam imao priliku da uručim ključeve novih kuća Romima u Prokuplju, Staroj Pazovi i Svilajncu.

Šta je još potrebno da Romi urade kako bi bili vidljiviji, kako bi se napravio veći iskorak ka unapređenju položaja?

– Moramo pre svega, da obrazujemo našu decu. Mladi su ne samo naša budućnost već i naša sadašnjost. Neophodno je mladim obrazovanim Romima pomoći u tranziciji od obrazovanja ka zaposlenju. S druge strane, moramo više promovisati našu bogatu kulturu. Kultura je najbolje sredstvo za razbijanje stereotipa i predrasuda koji prema Romima još uvek postoje. Nacionalni savet romske nacionalne manjine veliki značaj pridaje lokalnom nivou. Strategije se pišu na nacionalnom nivou, ali se život živi na lokalu. Naš veliki resurs su lokalni mehanizmi za podršku Romima, u vidu zdravstvenih medijatorki, koordinatora za romska pitanja i pedagoških asistenata za rad sa romskom decom. Neophodno je dalje raditi na širenju mreže lokalnih mehanizama podrške Romima, jer su oni most koji spaja institucije i lokalnu romsku zajednicu. Zbog svega navedenog, kao predsednik Nacionalnog saveta sam sa svojim saradnicima posetio preko 80 gradova i opština i više od 250 romskih naselja. Želim da Nacionalni savet približimo Romima na loakalu, a istovremeno da lokalnim samoupravama budemo partner u kreiranju i implementaciji politike u cilju unapređenja položaja Roma. Sa zadovoljstvom mogu reći da se sada, zahvaljujući rukovodstvu naše države, po prvi put politika kreira sa Romima, a ne za Rome.

Kao predsednik Saveta verovatno imate kontakte i sa dijasporom srpskih Roma. Kakvi su njihovi stavovi i razmišljanja o današnjoj Srbiji?

– Svakako da sam u kontaktu sa našim ljudima u dijaspori. Interesantno je reći da oni jedva čekaju godišnji odmor i priliku da dođu u Srbiju. Gde god da si, ipak je najlepše kad si u svojoj zemlji, među svojim ljudima. Zadovoljni su činjenicom da Srbija napreduje i da se razvija, pa većina njih planira da se jednog dana sa porodicom vrati. Imao sam priliku da prisustvujem brojnim međunarodnim konferencijama i razgovaram sa Romima iz regiona i zapadne Evrope. Čak i u zemljama koje su članice EU, Romi imaju slične, pa i veće probleme nego Romi u Srbiji. U nekim od tih zemalja utisak je da je ta socijalna distanca između Roma i ostatka populacije znatno veća. Sa sigurnošću mogu reći da biti Rom nije lako ni u jednoj državi, ali isto tako čini se da je biti Rom u Srbiji najmanje teško. Što se tiče naših Roma u državama regiona, moram reći da hvale i podržavaju politiku predsednika Vučića. Interesantno mi je bilo kad sam razgovarao sa Romima u Hrvatskoj da mi je nekoliko njih reklo: „Zašto mi nemamo nekog takvog lidera kao što vi u Srbiji imate predsednika Aleksandra Vučića?“ Svi oni ističu napredak koji je naša država postigla u oblasti ekonomije, putne infrastrukture, na polju rasta plata i generalno podizanju životnog standarda.

Koliko ima uspešnih Roma poreklom iz naše zemlje koji su ime i status stekli van njenih okvira, na koje ste kao zajednica ponosni?

– Veliki je broj takvih Roma i ne bih želeo nikoga posebno da ističem. Veliki broj njih ima svoje privatne firme i rado pomažu Romima koji dođu da se zaposle i snađu. Mnogi se bave romskim aktivizmom i promocijom naše kulture u inostranstvu. Veliki broj ih investira u Srbiji. Grade porodične kuće, kupuju stanove i druge nekretnine. Pomažu i finansijski svojim prijateljima i komšijama. Za vreme pandemije koronavirusa, mnogi Romi u zemljama zapadne Evrope su se samoorganizovali i slali novac za kupovinu namirnica socijalno ugroženim Romima. Na taj način su pokazali veliku humanost i solidarnost.

Šta Srbe i Rome vezuje, a šta ih razdvaja?

– Vezuju nas, nažalost, sve nedaće koje su nas zadesile od Drugog svetskog rata, preko ratova u bivšoj SFRJ do NATO agresije na našu zemlju. Sa Srbima smo uvek delili dobro i zlo i uvek bili spremni da rame uz rame stanemo na branik otadžbine. Ogromne smo žrtve zajedno podneli u svim ovim ratovima. Delimo sudbinu sa bratskim srpskim narodom i, kada je dobro Srbima, dobro je i Romima. Zbog svega toga i ne čudi činjenica da je srpski narod, sa sigurnošću mogu reći, najtolerantniji narod prema Romima. Nadam se da su loša vremena iza nas i da ćemo u budućnosti živeti prosperitetno jedni sa drugima. Nastojaćemo da sve ono što nas razdvaja, a smatram da nas ništa ne bi trebalo razdvajati, padne u senku u odnosu na sve one stvari koje nas spajaju. Na kraju bih rekao da je glavna stvar koja nas spaja ljubav prema našoj prelepoj otadžbini Srbiji.

Comments