Na osnovu dobijenih rezultata onlajn istraživanja koju je sproveo Romski Medijski Servis u okviru projekta Amaro medijako than/ Naše medijsko mesto, podržanog od Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje, uočena je potreba nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja pripadnika romske nacionalne manjine u Beogradu.
Medijski sadržaj u
nastavku je produkt programa za jačanje kapaciteta i osposobljavanje 10
mladih Roma i Romkinja za rad u medijima, a napisan je od strane našeg
direktnog korisnika/ce.
Uticaj drustvenih mreza na mlade
Mnogi sociolozi i psiholozi često govore o tome da je danas teško biti mlad. Mladi su okupirani raznim sadržajima i sve češće im je teško da izabru u šta da veruju ili bolje rečeno, kome da veruju. Pitanja poput: Šta je ispravno i realno, šta je zapravo stvarno, često su u opticaju. Društvene mreže direktno ili indirektno formiraju naše stavove i nameću nam svoj ideal lepote kao jedini ispravan, bez obzira na broj godina. Veštačke trepavice, veštački nokti, silikoni, napucane usne, punačka tela postala su pravilo i većina mladih nažalost teži ka tome. Pripadnici romske zajednice, uostalom, kao i svi drugi mladi ljudi, imaju iste ili slične probleme, iste ili slične životne postulate.
Mnogi mladi Romi pokušavaju da se uklope u svoju odeću i izgled, a ne da se ističu. Oni imaju tendenciju da neprestano prate ili da se dive određenim pojednicima koji su dominantni da društvenim mrežama, umesto da oni vode glavnu reč i pokušaju da menjaju svoj svet, da ga učine boljim i pogodinijim za sopstveno življenje.
Ponekad se učini kao da traže svoju modernu bajku ili možda bekstvo od stvarnosti, a previše je lako ubediti sebe da su drugi uvek nasmejani i raspoloženi i da nemaju nikakvih problema. A možda imaju i veće i gore od nas samih.
Na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu...svi su savršeno doterani, sa savršenim frizurama, savršeno belim osmehom, u savršenim domovima i redovnim odmorima u dalekim mestima. Da li je ta slika nečijeg tuđeg življenja baš tako šarena i bezbrižna? Sve manji broj mladih postavljaju to pitanje, nego već na prvu loptu konzumiraju te sadržaje kao potpuni aksiom. To postaje svesno ili nesveno i njihova okupacija. Žele da se poistovete sa okolonim, bez trunke rezervisanosti u istinitost objava.
Romi tinejdžeri često misle da svi osim njih, žive zabavnije, ispunjenije i savršenije živote i da su svi mladi u obavezi da slede baš te standarde i vrednosti. Da sve na njima i oko njih mora biti savršeno, gotovo identično. Ne mora! Zato što je u redu biti neraspoložen, tužan i nezadovoljan. U redu je imati kovrdžavu, a ne glatku kosu. U redu je imati belo porcelansko lice i ne previše preplanulu kožu. U redu je imati prirodne usne, a ne botoksirano tretirane vilice. U redu je imati ispucale zube, krive noge i malo veći nos. Iako im takva situacija neće danas, sutra ili za nedelju dana doneti nove pratioce ili lajkove na internetu, to je deo stvarnog života i to je priroda preotiv koje se ne može.
Većina mladih Roma i Romkinja danas nema razvijeno kritičko mišljenje ili veštinu medijske pismenosti, a ono što im drugi serviraju na društvenim mrežama uzimaju kao jedinu istinu, ne dovodeći je u pitanje. Često misle da su drugi pametniji, popularniji ili lepši. To ne izgovaraju naglas, ali sami sa sobom vode ozbiljnu bitku, kako bio sebe prihvatili baš onakve kakvi zapravo jesu.
Baš danas, kada su nam svi sadržaji dostupni, najvažnije je da mladi sve konzumiraju sa rezervom, jer ima mnogo lažnih vesti, skrivenih reklama i neistina. Više nego ikad, važno je znati koga slediti i u šta verovati. Oprez je najbolja preventiva!
Važnije je nego ikad pronaći i sačuvati neke društvene i porodične vrednosti, koje bi po pravilu kod Roma trebalo da su izražajniji nego kod većinskog stanovništva. Međutim, nije baš tako. Porodica je jedan od temelja u kome uvek treba naći snagu i podršku. Porodica i prijatelji treba da budu ono čega se držimo i u šta verujemo, čije ćemo mišljenje saslušati.
Bilo bi dobro kada bi društvene mreže bile samo izvor zabave, ležernog druženja ili hobi. Da druženje postoji u stvarnom životu, a ne da većina tinejdžera sledi pročitano bez izuzetka i da slepo veruju u sve sadržaje, takozvanih influensera. Ako bi klinci malo bolje razmislili o tome, shvatili bi da su društvene mreže danas postale ozbiljan posao za prenošenje određenih poruka i celokupni marketing za mnoge ljude, a mnoge objave su plaćene reklame i partnerstva.
Mnogi „uticajni“ tviteraši ili fesjbukaši su se čak maskirali kako bi delovali ozbiljine, a svima njima je jedino važno da „prodaju“ neku svoju ideju ili poruku. Mladima se ne servira ono što je dobro i kvalitetno, već ono što ima više novca za promociju i reklamiranje. Generalno, ljudi lako poveruju u mnogo toga, samo zato što to preporučuje neko koga prate, a koga možda nikada u životu nisu videli.
Mladi Romi i Romkinje moraju da probude pozitivne promene u sebi i moraju postati hrabriji i smeliji. Ni jedan mlad čovek se ne može deliti na običnog ni neobičnog pojedinca. Svi pre svega moraju biti svoji. Bolje rečeno, savršeno nesavršeni!
O impakto e socijalne drakhinengo pe terne manuša
Buteder sociologura thaj e psihologura butivar phenen kotar goda kaj adive phares si te oves oterno manuš. E terne si phararde ververikane ingardimatenca thaj sa maj phares si lenge te alosaren goda an so paćan, maj feder phendo, kas te paćan. E pučhimata sar kaj si: So si vortano thaj realno, so si čače, butivar vazden pe. E amalikane drakhina direktno vaj indirektno formirin amare gođako inćardipe thaj sar o rol modelo nasul thon anglal amende piro idealo e šukarimasko sar jekhuno vortano, bi samako savi vrsta si o manuš. E artificijelne/bičačune camcale, bičačune vunze, silikonura, phućarde vušta, o maj pherdo/thulo maškar - sa goda ovilo sar i regula savi vastarel e ternen thaj crdel len akaringate.
Buteder terne zumaven te den andre an pire šeja thaj an lende te adaptirin pes, a či te vazden pes upre te bi ovena dikhline. Len naj len i tendencija te biačhavimasko vurmarin vaj te vazden an čaraina nesave džene save si dominantne pe amalikane drakhina, po than te von len klidutni pozicija thaj te zumaven te pharuven piro sundal, te keren les maj mišto than vaš o piro trajo.
Varekana kerel pe lenge sar kaj rodel piro moderno bajka, vaj šaj te ovel kaj našen de katar o čačipe/realiteto. No, but lokhes si te keres korkore pes te paćas sar aver manuša sajek si lošale thaj asande thaj kaj len naj len nisave problemura.
Po Fejsbuko, Tvitero, Instagramo....savore si perfektno uravde, šukar thaj si len lačharde frizure, dudalo asandil, barvale khera thaj sako berš musajikanes džan pe vakanca pe kuč thaj dureder thana. Ama si čačuni gasavi tasvin savi sikavel kanikasko trajo an gasavo koloro, sar kaj e gadala manušen naj len nisavo pharipe ando dživdipe? Sa maj zala e terne phučen pes goda thaj kontra, andar jekhate konzumirin akava ingardipe sar kaj si goda nesavo aksiomo. Gođaverikanes vaj bigođaverikanes, goda pherel lengo ilo. Von mangen te oven jekh e pire pašutne dženenca katar lengo trujalipe thaj naj len cerra kritikano gndipe prekal gasavo šunavipe savo del jekh amalikano drakhin. Von paćan gasave nevimata birezonosko.
E tinejdžera butivar inćaren kaj sa
vore uzal lende, si len maj asavno, maj lošalo trajo savo pherel o manušesko ilo. Maj dur, e terne crden i konkluzija kaj si o mus te savore lendar vurmarin gasave standardura thaj e molipena; te sa pe lende thaj trujal lende musaj te ovel perfektno, vadže zala identikanes. Ama, naj o mus! Naj soske o kotor e dživdimasko si te o manuš ovel bilošalo, varekana phago ando ilo thaj bičhaljardo. Normalno si te si tut bondardo/krecalo bal po than e vortale balako. Lačhe si te si tut naturalikane vušta, a či o botoksirimo muj. Naj bajo te si tut pharle danda, bange punre thaj zala maj baro nakh. Takaj kaj gasavi situacija ni ka anel lenge adive, tahara vaj an avutno kurkoe vurmarutnen vaj neve lajkura po interneto, goda si o kotor e čačune dživdimasko thaj i natura kontra savi našti o manuš te marel pe.
E buteder ternen naj len barjardo kritikano gndipe vaj o džanglipe katar o medijsko drabaripe, agoda so unzarelpe lenge de katar e amalikane drakhina, von len sar jekhuno čačipe, bi gadalesko te thon ando pučhipe o ingardipe e šunavimasko. Butivar von gndin sar aver si maj gođaver, maj popularne thaj maj šukar lendar. Von ni phenen goda e putarde mujasa, ama korkore pesa maren pes te akceptirin korkore pes ageja sar si.
Adive, kana o soro ingardipe si talal o vast e manušesko, maj vastno si te e ternen si len rezerva kana drabaren e medije, soske si but bičačune nevimata, e garadine reklame thaj hohavimata. Maj but no varekana vastno si te džanel pe so o manuš te paćal thaj kas te vurmaril. E samako linipe si maj feder prevencija!
Maj importantno no so sas varekana ando paluno vakto si te arakhel pe thaj te brakhel pe o amalikano molipe. I familija jekh si tar e barra e fundoske savo del i zor thaj o suporto e manušeske. I familija thaj e amala trubun te oven o amaro lengero soste amen inćaras amen thaj an soste paćas, e amare pašutne savengo gndipe amen ašunas.
Ovela bi but mišto kana bi e amalikane drakhina ovena feri jekh felo e asavimasko, e ležerne amalkerimasko, vaj nesavo hobi. Kana bi o amalkeripe ovela ando čačuno dživdipe, a či te buteder maškar e tinejdžera vurmarin so drabarde thaj te bi uzalimasko, e korre jakhenca, paćan sa so dikhlesas thaj sa so phenen e ageja anavde influensera. Te ovela te e ternore thon o naj po šoro, von ka haćaren kaj e amalikane drakhina adive ovile jekh seriozno bući thaj o medijumo perdal savo nakhaven pe e mesažura thaj kerel pe soro marketingo savo mangel te astarel so maj but manuša. E godoleske but maškar e šunavimata save šaj te arakhen pe gote, čačune si e pokhinde reklame thaj o partneripe.
Buteder džene saven si len o „influenco“ sar e tviteraša vaj e fejsbukaša, maskirisarde pes te bi ovena dikhline sar maj seriozne manuša. Lenge savorenge maj importantno si te bikhinen nesavi piri ideja vaj o mesažo. E ternenge ni serviril pegoda so si lačho thaj kvalitetno, či goda so anel maj but love vaš i promocija thaj reklama. Generalno, o them lokhes šaj te ovel kerdino te paćal fieso, feri soske e gadalestar del rekomandacija khonik savo si vurmardo takaj kaj o manuš an piro trajo šaj te ovel kaj nikana ni dikhla e džene savo si lesko rol modelo.
E terne trubun te uštaren an peste e pozitivne pharuvimata thaj musaj te oven len maj baro kuražo. Ni jekh lendar našti te ovel dikhlino sar aćarutno/maj zala intersantno, dži kaj aver khonik sar biaćarutno dženo. Savore von maj anglal musaj te oven e individue korkore peske. Maj šukar phendo, trubun te oven perfektno biperfktne!
Comments