Do danas je u Srbiji donesena četiri posebna zakona koji direktno uređuju oblast legalizacije, a na petom se čeka početak realizacije 8.prosinca 2025.g.

1) Zakon o posebnoj legalizaciji – 2003.

Prvi zakon posle velikog talasa bespravne gradnje tokom 90-ih.
Cilj: masovna legalizacija; proveden djelomično.

2) Zakon o planiranju i izgradnji – izmjene 2009.

Uvedene su odredbe o legalizaciji kao posebnom postupku.
Iako nije samostalan zakon, ovaj „ciklus“ legalizacije se obično računa kao drugi pokušaj.

tri) Zakon o legalizaciji objekata – 2013.

Samostalan zakon koji je omogućio novi proces legalizacije.
Ostavio je veliki broj nerešenih predmeta.

4) Zakon o ozakonjenju objekata – 2015.

Najpoznatiji i još uvek važeći okvir.
Ukinuo ranije postupke i uveo potpuno novi sustav ozakonjenja.
Na snazi je uz više izmjena.

Šta predviđa zakon „Konačno svoj na svome“ 2025

Obuhvati objekte

Zakon pokriva oko 4,8 milijuna objekata koji nisu upisani u katastar ili su bespravno izgrađeni. Uključuje objekte bez tehničkih dozvola, bez upotrebnih dozvola, kao i objekte koji nikada nisu evidentirani.

Donekle se u ovu priču uklapaju romska naselja, ali samo donekle!

Legalizacija romskih naselja vrlo je važna tema koja se često razmatra u kontekstu prava na stanovanje, socijalne inkluzije i ljudskih prava, posebno u zemljama jugoistočne Europe. Romske zajednice često žive u nelegalnim naseljima, koja su rezultat povijesnih i socijalnih faktora, kao što su diskriminacija, marginalizacija i nesigurnost u vezi sa zemljištem. Legalizacija ovih naselja može imati značajan utjecaj na život romskih zajednica i njihove uvjete stanovanja, ali je i izazov za vlade, lokalne vlasti i društva u celini.

Međutim, kakva je situacija u romskim naseljima kojih u Srbiji ima oko 800.

Više od 20 posto stanovnika podstandardnih romskih naselja u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi, a više od 55 posto nema pristup kanalizaciji, dok 14 posto nema pristup struji, pokazuju podaci dobiveni mapiranjem, koje je sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije i Tim UN za ljudska prava.

Kako i da li je moguće legalizirati objekte u takvim naseljima, s druge strane ima situacija kada obitelji imaju svu potrebnu dokumentaciju, novac ali nemaju riješene pravno-imovinske odnose.

Jedna od njih je i porodica Nedeljković iz Niša, oni žive u porodičnoj kući koja ima oko 25 godina.

Ovu kuću sam počeo da gradim iz temelja, kupio sam plac 2000.godine, a iste godine sagradio kuću od 40-ak kvadrata. Eto ja sam predao dokument za legalizaciju i 2005., 2015., uvijek kada sam čuo da se može legalizirati kuća. Nažalost nemam para za izradu elaborata i svega ostalog, nadam se da će organizacija iz Novog Sada moći da mi pomogne, zaključuje Marko.

Prije dvije godine grad Niš potpisao je Memorandum o suradnji s Ekumenskom humanitarnom organizacijom o legalizaciji objekata u romskim naseljima gdje je to moguće. Za korisnike ovog programa odabrano je 30 porodica, među njima je i porodica Nedeljković koji se nadaju da će rešiti svoj nedostatak.

Možda je ovaj projekt putokaz za rješavanje problema u romskim naseljima kada je u pitanju parcijalna legalizacija objekata. Ukoliko ovaj projekt u narednom periodu da pozitivne rezultate vjerujemo da će grad Niš učiniti mnogo više kako bi pomogao u legalizaciji objekata u romskim naseljima kojih u Nišu ima 5 sa oko 3 tisuće objekata.

Šta pokazuju zakoni i praksa u pogledu romskih naselja

Neformalna naselja i vlasnička prava

Mnoga romska naselja izgrađena su na državnom ili općinskom zemljištu, pa stanovnici nemaju vlasničke listove („tapije“) za parcele. Zbog toga, prema analizama, veliki broj Roma ne može dokazati pravo svojine — što otežava legalizaciju.

Stručnjaci ukazuju da standardni zakon o ozakonjenju predviđa dokaze o pravu na zemljište (npr. vlasništvo), što je nedostatak za stanovnike romskih naselja.

Još 2015 godine Liga Roma je predložila lex specialis nacrt zakona specijalno za romska naselja. Poseban zakon koji bi omogućio legalizaciju čitavih neformalnih romskih naselja, a ne samo pojedinačnih objekata. Taj je prijedlog predviđao da se legaliziraju naselja koja imaju određeni broj stanovnika (npr. „više od 100 Roma“) i koja su izgrađena prije određenog razdoblja. Međutim, taj prijedlog nije usvojen.

Ozakonjenje, odnosno legalizacija objekata, ključan je preduslov za normalizaciju uslova života u romskim naseljima u Srbiji. Procesom legalizacije ne rješava se samo pravni standing objekata, već se otvaraju vrata za integraciju ovih naselja u formalne urbane sisteme.

Legaliziribe/legaliziribe e kherengo sar forma tari normalizacia e dzivdipaskere kondiciengi ko romane beshipaske thana.

Prekal o majpalune ginavipa, ani Srbija isi maškar 2,1 milijuna thaj four,8 milijuna ilegalno kerdine khera. Diferentne institucie thaj źanglimata den diferentne kode, numaj von sa si pe jekh gindo kaj o gin si but baro. E maj butivar akharde kode si mashkar 2 ji kaj 2.1 milijunura objekata prekal e NALED thaj Kadastro knowledge. Numaj, kana sas acceptuime o nevo zakono ko agor e beršesko 2025, sas akhardi jekh cifra katar 4,eight milijunaura ilegalne khera, so sikavel jekh šajipe te barjarel pes o pherdo vaj neve estimacie. Jekh signifikantno kotor katar kadala khera si familijake khera thaj apartmanura (paše 85%), palal lende aven ažutipnaske thaj ekonomikane khera. Si ginavdo kaj paše sa aver bešipnaske khera ki Srbia si kerdine bilegalno.

Dži akana anklile štar specijalne kanunija ki Srbija save direktno regulirinena o umal e legalizacijako, thaj e implementacija e pandžto aźukerel pe te astarel pe ko eight. Decembro 2025. berš.

1) Zakono pala specialo legalizacia - 2003-to berš.

O angluno zakono pala o baro valv and ilegalno byggnad ando 90-bersh.

Golo: buteder legalizacia; implementirime parcijalno.

2) Zakono pala planiripe thaj konstrukcia - paruvipe ando 2009-to berš.

Sas thodine provizie pala legalizacia sar specialo procedura.

Vi te na si jekh korkoro zakono, akava "siklo" e legalizaciako si obično ginavdo sar dujto zumavipe.

three) Zakono pala legalizacia e kherengo - 2013.

Jekhdependento zakono savo śaj te kerel jekh nevo legalizaciaqo proceso.

Vov mukhlja baro numero e ćhinavde kazura.

four) Zakono pala legalizacia e kherengo - 2015.

O maj pindžardo thaj inke validno fremo.

Abolisarde e anglune procedure thaj introducisarde jekh pherdo nevo sistemo e legislaciako.

Si ande efekto bute paruvimatenca.

So dikhel o zakonu "Po agor te avel tut korkori" ko 2025 bersh?

Objektiv

O zakono inkrel karing le four,8 miljonura khera kaj naj andre skirime ando kadastro vaj sas kherde legalnie. Kathe si objektura bi tehnikane dozvolengo, bi dozvolengo vash o hasnipe, sar vi objektura save nisar na sas registrime.

Dzi ko nesavo nivelo, e rromane beśimata pashon anθ-i kadaja paramìći, ama nùmaj ko nesavo nivelo!

I legalizacia e rromane beśipnaski si jekh but importanto tema savi si butivar diskutirime ando contexto e hakajengo pala beśipe, socialo inkluzia thaj manušikane hakaja, maj but ande thema katar Jugoistočno Evropa. Butivar o Romane komunitetya jivdinena ano nalegalune beshipaske thana, kola si rezultati e historikane thay socialune faktoryengo, sar so si diskriminaciya, marginalizaciya thay na siguripe e phuvyako. I legalizacia akala bešipnaske thana šaj te kerel baro efekto ko dživdipe e romane komunitetengo thaj olengere dživdipaskere kondicie, numa si vi jekh pharipe e governenge, lokalno autoritetonge thaj sastipaskere sastipaske.

Ferik ke sar si e situacia ande romane beshimata, anda save si karing 800 ande Srbija.

Pobuter taro 20 procentia taro dživdipa taro substandardno romane bešipnaske thana an i Srbia nane len akceso dži pibasko pani, thaj pobuter taro 55 procentia nane len akseso dži ko kanalizacia, dži kote 14 procentia nane len akseso ki elektrika, mothoven knowledge save si resle taro kartografia, so kergja o Tim bašo socialno inkluzia thaj ciknjaripe e čororipasko taro gavermento taro UN taro Humansko Group RRA

Sar thaj si šajipe te legalizirinen pe o khera ko asavke bešipnaske thana, ko aver rig, isi situacie kana e familije isi len sa o trubujipaske dokumentacie, love, numaj nane len resolvirime legalno-barvalipasko relacie.

Jekh olendar si i familija Nedeljković taro Niš, ola djivdinena ko familijakoro kher savo si paše 25 berša.

Kathar o fundo kezdisardem te kerav kado kher, ande 2000-to bersh kinedem jekh kotor phuv, thaj ande kodo bersh kerdem karing le 40 kvadratmetri kher. Davdem o dokumento pala legalizacia ando 2005-to berš thaj 2015-to berš, kana šundem kaj jekh kher šaj te avel legalizirimo. Bibahtake nane man love te gatisarav o ese thaj sa aver, mangav kaj e organizacia taro Novi Sad ka šaj te del man dumo, agorisarel o Marko.

Duj berša angleder o foro Niš hramingja Memorandumi bašo Kooperacija e Ekumensko Humanitarno Organizacijaja bašo legaliziribe e objektengo ko romane bešipnaske thana kote so si šajipe. 30 familie alosargje vaš o beneficiarija taro akava programi, maškar lende i familija Nedeljković, kola isilen nadežda te lačharen piro problemi.

Shaj akava projekto te ovel semno vash te reslol problemia ko romane beshipaske thana kana kerel pe lafi vash parcijalno legaliziribe e kherengo. Te sine kay akava proyekti dela pozitivune rezultatya ano avutno periodi, pakya kay o foro Nish ka kerel but might however vash te azhutinel legaliziribe o khera ano romane beshipaske thana, kotar odola isi 5 ano Nish kote isi pashe 3 mile khera.

So sikaven o zakoni thaj i praktika palo romane bešipnaske thana

Informalne beśimata thaj xakaja vasś o barvalipe

Ali rromane beśimaske thana si kerdine pe themeski vaj komunalno phuv, odolesqe e beśutnen naj len lila ("aktura") vasś e parcele. Odolesqe, pal-i analìza, jekh baro gin e rromenqo naśti te sikaven penqe xakaja e barvalipnasqi — so kerel i legalizàcia phares.Ekspertura sikaven kaj o standardo legalizaciako zakono del evidencia pala čačipe pe phuv (egz. barvalipe), so si problemo pala bešutnenge ande rromane bešipnaske thana.