Tijekom sedamdesetih godina osnivanjem Međunarodnog romskog udruženja u Londonu (1971.) počinje istorija političkog organiziranja Roma na globalnom nivou. Tada je postignut dogovor o simbolima novopromovisane etničke (nacionalne) zajednice, himne i zastave, što je bio prvi korak ka stvaranju nacije na simboličkoj razini. Pored istog jezika, povijesti i tradicije, na formiranje identiteta značajno je utjecao i „Porrajamos“ – Holokaust nad Romima u Drugom svjetskom ratu. Svakako da je i život na margini društva, u ne baš prijateljskom okruženju te uz veliku disperziju po čitavom svijetu doprineo ne samo nastanku, nego i opstanku Roma kao etničke zajednice. Romska nacija kao pojam u prvom redu je simbolična, emotivna, a tek potom politička činjenica. Intencija romskih lidera nije bila ka stvaranju romske države, naprotiv, oni su težili ka stvaranju političkog okvira u kojem je moguće da Romi kao građani i/ili pripadnici nacionalne manjine ostvare svoja prava na način koji je zakonom garantovan svim građanima.
Pojava Roma na postkomunističkoj političkoj sceni tijekom devedesetih godina dvadesetog stoljeća vrlo je značajan i složen društveni i politički fenomen. U gotovo svim postkomunističkim zemljama, bilježi se povećana društvena i politička aktivnost Roma, au isto vrijeme i njihova veća društvena vidljivost, nakon vjekova marginalizacije i diskriminacije. Unutar novije europske (društvene i političke) teorije moguće je uočiti nekoliko diskursa/okvira za interpretaciju pojave “političkog fenomena Roma” i romske politike. Većinom dominira percepcija ovih fenomena kao izraza društvenog progresa, odnosno nedvosmisleno progresivnog razvoja koji predstavlja zakasneli ulazak, ljudi i zajednica dugo isključenih iz procesa donošenja odluka i sudjelovanja u javnosti, na političkoj sceni.
Međutim poslije 2000-te godine dolazi do političkih promjena za koje se vjerovalo da će biti stvarne i da će naše društvo napokon biti demokratsko u svakom smislu te riječi.
Na žalost i tada se romska zajednica prepoznala samo kao glasačka mašina i ništa više. Odabrano je nekoliko pripadnika romske zajednice od strane većinskih partija koji su bili zaduženi za kupovinu glasova i donekle sagledavali probleme u nekim oblastima.
2005.godine Vlada Republike Srbije postala je potpisnica Dekade Roma, da bi prvu Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja usvojila tek 2009.godine sa 13 oblasti i na taj način pokazala političku volju za rješavanje problema romske zajednice.
I tako 20 godina nakon pokušaja inkluzije osim napretka u obrazovanju (dodatni poeni za upis srednjoškolaca i studenata kao i stpendiranje istih), postojanje koordinatora za romska pitanja u nekim gradovima i opštinama, pedagoški asistenti (nerešeno pitanje stalnog zaposlenja) i zdravstvene medijatorke (rade na temelju Ugovora o delu), u drugim oblastima napredak je minimalan.
Politika je tek priča za sebe, tu se tek ogleda nesloga romske zajednice i korištenje te nesloge od strane većinskih partija za pridobijanje ovih birača zahvaljujući jednom broju Roma koji su na neki način dio tih političkih partija. Od prvih višestranačkih izbora u Srbiji prošlo je 35 godina što se tu promijenilo popitanju participacije romske zajednice?
U Srbiji imamo sedam zvaničnih romskih stranaka, aktivna su samo tri. Romska partija, Demokratska unija Roma I Ujedinjena partija Roma.Posljednji put romske stranke su svoje predstavnike u Skupštini Srbije imale 2008. godine – dr Rajka Đurića i Srđana Šajna iz dvije romske političke partije, a ispred Srpske radikalne stranke (SRS) Jovana Damjanovića. U sazivu Skupštine 2020. jedan član romske zajednice bio je narodni poslanik, ali na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
U izjavi za N1 predsjednik Romske partije Srđan Šajn priopćio je da je ta stranka spremna podržati izbornu listu koju formiraju studenti, ali i da sudjeluje u oblikovanju njihovog pristupa prema socijalno ugroženim građanima.
– Nismo imali institucionalno-formalne kontakte, ali imamo kanale preko kojih možemo prenijeti naše stavove i sugestije. Razumemo zašto u ovoj fazi mnoge aktivnosti moraju biti tajne i ne želimo vršiti kakav pritisak. Kada procijeni da je trenutak pravi, spremni smo da se uključimo u njihov rad. Spremni smo da ih uvedemo u naselja zajedno s našim aktivistima, da ih učinimo vidljivijima na društvenim mrežama i da s njima podijelimo dragocjeno iskustvo, uključujući kako sačuvati glasove kao i kako ih zloupotrebljava SNS.
Također, otvoreni smo za suradnju kroz stručne odbore koji definiraju programske ciljeve. Spremni smo da, nakon promjena i pada aktualnog režima, preuzmemo konkretnu odgovornost za provođenje djela programa u praksi. Ključno pitanje nije samo hoće li režim predvođen SNS-om pasti, već šta dolazi poslije toga. Država je duboko osiromašena i kontaminirana, a pred nama stoji ogroman zadatak obnove i reforme.
https://www.danas.rs/vesti/politika/romska-partija ...
Nakon duge pauze DUR Demokratska Unija Roma putem medija pokušava da se aktivira na političkom polju preko svog predsjednika Saliha Saitovića. Njegove se izjave uglavnom odnose na kritiku vlasti u neispunjavanju preuzetih obveza kada je u pitanju provođenje javne politike prema romskoj zajednici.
"Da pojasnim, zadovoljni smo Ustavom i zakonodavnim rješenjima i svim pravima koja nam se daju kao nacionalna manjina. Zadovoljni smo i izjavama vodećih dužnosnika po pitanju Roma. Nažalost, tu je riječ o obećanjima. Stvarnost je potpuno drugačija. Između obećanja i stvarnog položaja Roma zjapi provalija", ocjenjuje Saitović. On dodaje: „Romska zajednica živi u agoniji bez prava, bez posla, bez mogućnosti da školuju djecu, bez egzistencije, bez krova nad glavom i bez životne radosti.“
https://www.dw.com/sr/romi-u-srbiji-mnogo-je-bezbe...
Svetislav Jovanović najavio je političku stranku manjina pod nazivom Pokret manjina Srbije. Ta politička stranka je registrirana ali čekaju još neki administrativni poslovi da se privedu kraju, naglašava on.
Novom Pokretu se pridružilo 27 manjina, čelnici ove stranke nadaju se koalicionom sporazumu s Pokretom za narod i državu koji je ovo vrijeme osnovao Aleksandar Vučić.
"Mi smo mali da bismo nešto uradili, mali da bismo nešto mijenjali sami. Ali ako vidimo da nitko ne želi da nas shvati ozbiljno, u tom slučaju izaći ćemo samostalno na sljedeće izbore", kaže Jovanović.
Osman Balić je dugogodišnji direktor YUROM Centra iz Niša, nevladine organizacije koja se bavi zaštitom i unapređenjem prava Roma. Njegov primarni angažman je kroz civilno društvo.
Više puta je isticao da se romska zajednica godinama potkupljuje i zloupotrebljava tijekom izbora, a da se suštinski problemi ne rješavaju. Smatra da je tradicionalna romska politika često podložan utjecaju vlasti, bez stvarnog napretka za zajednicu.
Zato smatra: "Nije vrijeme da mi zbog dvojice Roma koji će možda biti u Parlamentu žrtvujemo kolektivnu sigurnost. Mnogo je sigurnije, šta je god neko mislio, da smo mi uz vlast – jer smo tako najbezbedniji. To je žalosno što tako kažem, ali to je tako. Kad nemate demokratiju, onda je najvažnije sačuvati sigurnost, napominje Balić.
Kao i šire društvo u Srbiji, i romska zajednica podijeljena je po raznim pitanjima, uključujući političke stavove, interese i prioritete. Ova podela ne odražava nužno izravnu terminologiju „blokadera i ćajaca“, ali ukazuje na postojanje različitih frakcija i mišljenja unutar zajednice.
Politika thaj Rroma ande Srbiji
Telal e 1970-to berša, e kerdimasa katar e Maškarthemutni Romani Asocijacija ando Londono (1971) kezdisardas e historija katar e politička organizacija le Rromengi pe jekh globalno nivelo. Palal kodoja sas kerdo jekh akordo pal-e simbolură le neve vazdine etnikane (nacionàlo) komunitètosqe, le himne thaj le flagură, so sas o angluno drom karing o keripe jekhe naciaqo anθ-o jekh simbolikano nivèlo. Paše i sasti čhib, historija ta tradicija, o formiribe e identitetsko sas vi signifikantno influirime kotar o “Porrajamos” - o Holokausto mamuj e Roma ko Dujto Lumako Maripe. Sigurno, o dzivdipe pe margina e societateski, ande jekh na-but-kamlo than thaj naked disperziasa ande sasti lumia kontribuisarde na numaj pe kreacia, numaj vi pe o trajo e Romengo sar etnikano komuniteto. I rromani nacia sar koncepto anglunes si simbolikani, emocionalno, thaj numaj pale si politički fakto. I intència e rromane liderurenqi na sas te keren jekh rromano them, kontra, von kamle te keren jekh politikano fremo anθ-o savo si śajpe e rromenqe sar ćidutne thaj/vaj membrură andar i nacionalo minoritèta te keren pire xakaja anθ-jekh drom savo si garantuime katar o kanòno sa e ćidutnenge.
Tijekom sedamdesetih godina osnivanjem Međunarodnog romskog udruženja u Londonu (1971.) počinje istorija političkog organiziranja Roma na globalnom nivou. Tada je postignut dogovor o simbolima novopromovisane etničke (nacionalne) zajednice, himne i zastave, što je bio prvi korak ka stvaranju nacije na simboličkom nivou. Pored istog jezika, povijesti i tradicije, na formiranje identiteta značajno je utjecao i „Porrajamos“ – Holokaust nad Romima u Drugom svjetskom ratu. Svakako da je i život na margini društva, u ne baš prijateljskom okruženju te uz veliku disperziju po čitavom svijetu doprineo ne samo nastanku, nego i opstanku Roma kao etničke zajednice. Romska nacija kao pojam u prvom redu je simbolična, emotivna, a tek potom politička činjenica. Intencija romskih lidera nije bila ka stvaranju romske države, naprotiv, oni su težili ka stvaranju političkog okvira u kojem je moguće da Romi kao građani i/ili pripadnici nacionalne manjine ostvare svoja prava na način koji je zakonom garantovan svim građanima.
O sikavipe e Romengo pe post-komunistikani politikani scena telal e injavardeš berša kotar o bišto šelberšipe si but signifikantno thaj kompleksno socijalno thaj politički fenomen. Ande paše sa e post-komunistikane thema, si vazdini socialo thaj politikani aktivitèta e Rromenqi, thaj kadja lenqi majbari sociàlo vizibilitèta, pal-e śelberśa marginalizàcia thaj diskriminàcia. And-i maj palutni Evropaqi (sociàlo thaj politikani) teoria, si śajpe te dikhel pes nekobor diskùrsură/ramură vasś i interpretàcia e sikavipnasqi kaθar o "rromano politički fenomeno" thaj i rromani politika. I majoriteta si dominirime katar i percepcia kadale fenomenenqi sar ekspresie vasś o sociàlo progresso, kodo si, jekh-dujto progresìvo barjaripe savo reprezentisarel o palal-o-vaxt andre źanglipe e manuśenqo thaj e komunitètenqo save sas but vràma avri ćhudine katar o proceso e decizìenqo thaj i participàcia anθ-i publika ani politikani sèna.
Numaj, palal o berś 2000, sas politikane paruvimata save sas patǎvde ke sas ćaćes thaj kaj amaro societèto ka avel po agor demokratikano anθ-e sa e laćhe śajutnimata.
Bibahtake, vi atunči, i rromani komunitèta pinʒardas pes numaj sar alosarimaski maśina thaj khanć maj but. Nekobor membria tari romani komuniteta sine alosarde kotar o majoritetno partie kola sine len zor te kinen vote thaj dzi ko nesavo nivelo dikhle o problemia ko nesave thana.
Ando 2005-to berš o Gavermento Republikako Srbijako ačhilo signatura pala Dekada e Rromengi, numaj te acceptiril angluni Strategia pala Socialo Inkluzia Rromengi thaj Rromane džuvljengi ando 2009-to berš e 13 kotorenca, kade sikavindoj politikani voja te lačharel pes e problemura e Rromane komunitetsko.
Thaj kadja 20 berśa pal-e zumavimata vasś i inkluzia, aver katar o progresso anθ-i edukacia (dodatne punktură vasś o xramosaripen e śkolaqe studenturenqo thaj e siklŏvnenqo sar vi e stipendie vasś lende), i egzistènca e koordinàtorenqi vasś e rromane pućhimata anθ-e varesave forură thaj komune, e pedagogikane asistentură (na-reslo pućhipen vasś o permanento butăripen) thaj e sastipasqe mediatorură (kerel buti anθ-i baza e butăqe kontrakturenqi), anθ-e aver rig si minimalo.
Politika si numa jekh paramiči ande peste, si numaj jekh reflekcija pala o bi-lačhipe e romane komunitetosko thaj o utiliziribe kodole bi-lačhipasko katar e majoritetno partije te astaren kadala alosara naisar jekh numero e Rromengo save ande varesavo drom si kotor katar kodola politikane partie. 35 bersh nakhle kotar o angluno butpartiako alosaribe ani Srbia, so si paruvdo kotar o kotorleutnipe e romane komunitetosko?
Ande Srbija si amen efta oficijalne romane partije, numa trin si aktivno. E Romani Partia, Demokratichno Unia e Romengo thaj e Jekhethani Romani Partia. Paluno drom e romane partijengo sine len reprezentatia ano srbijakoro parlamenti sine ko 2008 berš – dr. Rajko Đurić thaj o Srđan Šajn taro duj romane politikane partie, thaj anglal o Srbijako Radikalno Partija (SRS) Jovan Damjanović. Ano akharipe e Asambleako ano 2020 bersh, yekh membro e romane komunitetesko sine membro e parlamentesko, numay pe lista e sherune Srbiyune Progresivune Partiako (SNS).
Ano mothavipe vash N1, prezidenti e Romane Partiako, Srđan Shain, vakergya kay partia si gatisardi te suportinel e alosaribaski lista formirimi kotar o siklovne, numay ini te lel kotor ano formiribe olengo reslipe vash socialune phare dizutne.
- Na sas amen institucionalno-formalno kontakto, numa si amen kanalura prekal save šaj te bičhalas amare dikhimata thaj sugestie lenge. Amen haćaras sosqe anθ-i kadaja faza however aktivitètură trebal te aven garavde thaj amen na kamas te keras presia. Kana von dikhen kaj o momento si lačho, amen sam gata te džas ande lengi buti. Amen sam gatisarde te anas len ande beśimaske thana khetanes amare aktivistoncar, te keras len maj however dikhline pe socialne medije thaj te ulavas lenca śukar eksperienca, maśkar lende sar te garaven peske glasura thaj sar o SNS zloupotrebil len.
Amen sam vi putarde vash kooperacia prekal ekspertno komitetura save definirinen e programesko targeto. Amen sam gatisarde te, palo paruvipe thaj peravipe e akanutne režimesko, te las konkretno odgovornost pala implementacija kotor programsko ande praktika. O ključno pučipe naj numa te perel o SNS-led regimo, numa so ka ovel palo odova. O im si however čorolo thaj kontaminirimo, thaj anglal amen si bari buti e rekonstrukciaki thaj reformaki.
https://www.danas.rs/vesti/politika/romska-partija...
Palo lungo pauza, DUR Demokratikani Unia e Romenge zumavela te ovel aktivno ano politikano umal prekal piro prezidento Salih Saitović. Oleskere vakeribe majbut vakerena pe kritika e autoritetenge so na pheren pire obligacie kana si o pučipe e implementiribaske publicane politikengo mamuj o Romano komuniteti.
"Te klarinas, siam satisfikuime e Konstituciasa thaj e legislativne decizienca thaj sa e hakaja save si amenge dende sar nacionalno minoriteti. Amen siam satisfime thaj e deklaraciencar e sherutne ofisionalengo paše o romano pučipe. Bibahtake, amen vakeras e lavdenge. I realiteta si sa aver. Isito jekh ćororo maškar e lavde thaj e aktualno situacia e Saitoviće: “I Romani komuniteta dživdinela ki agonia bizo hakaja, bizo buti, bizo šajipe te edukinen peske čhaven, bizo kher upral o šero thaj bizo lošalipe. e dživdipaske.”
https://www.dw.com/sr/romi-u-srbiji-mnogo-je-bezbe...
Svetislav Jovanović je najavio političku stranku manjina pod nazivom Pokret manjina Srbije. Ta politička stranka je registrovana ali se čekaju još neki administrativni poslovi da se privedu kraju, naglašava on.
27 minoritetya avile ano Nevo Movimento, o sherune akale partiako silen nadezh vash yekh koaliciako phanglipe e Movimentoya vash o Manusha thay Them, kova si kerdo kotar o Aleksandar Vučić akava jivend.
"Amen sam cikne te keras vareso, cikne te paruvas vareso korkore. Numaj te dikhas kaj khonik na kamel te lel amen seriozno, ano odova kazuso ka džas ko avutno alosaribe korkoripe", phenela o Jovanović.
O Osman Balić si lungo vramako direktoro ando YUROM Centro katar o Niš, bi-vladajući organizacija savi kerel bući pala arakhipe thaj promocija pala rromane hakaja. Lesko angluno angažmano si prekal o civilno societeto.Ov how droma sikavgja kaj o Romano komuniteti sine mituime thaj zloupotrebime ko vakti taro alosaribe beršencar, thaj kaj o esencijalno problemi na resle. Vov pachal kaj e tradicionalno romani politika si butivar telal e autoritetenge influenca, bizo realno progresso vash e komuniteta.
Odolesqe vov gindil: "Na si vràma amenge te ćhinavas i kolektivo sekuritèta vasś o laćhipen duje rromenqo save śaj te aven anθ-o Parlamento. Si but maj sekurno, so te gindil varekon, amenge te avas e guvernosθar - sosqe kodo si o maj sekurno drom. Dukhavdo si te phenes kadja, numaj kadja si Kana na si tut demokracia, atunć si o maj importanto te ćhives i sekuriteta," . O Balić notirinel.
Sar majbaro sasoitnipa ki Srbija, i romani amalipa si ulavdi ko ververutne pučipa, maškar lende politikane atitudine, interesia thaj prioritetia. Akaja divizija na trubul direktno te reflektirinel e terminologija “blokade thaj chaya”, numa sikavela egzistencija e diferentno fractionngi thaj opinienge andar e komuniteta.
Comments