Prevazilaženje stereotipa o mentalnom zdravlju: prvi korak ka osnaživanju Romkinja

Ovaj tekst je deo šireg projekta „Unapredi svoj položaj i potencijal – za kvalitetni život“, koji realizuje Romski medijski servis uz finansijsku podršku Sekretarijata za društvenu zaštitu.

Iako se u poslednjih nekoliko godina sve više govori o značaju mentalnog zdravlja, mnoge žene, a posebno Romkinje, i dalje se suočavaju sa duboko ukorenjenim predrasudama koje ih obeshrabruju da zatraže pomoć ili uopšte otvoreno govore o svom unutrašnjem svetu. U zajednicama koje se svakodnevno nose sa siromaštvom, diskriminacijom i sistemskim zanemarivanjem, mentalno zdravlje često nije tema koja se smatra „važnom“. Još manje se priznaje kao legitimna potreba, a upravo tu počinje problem.

Stereotipi poput "samo ludi idu kod psihologa", "žena treba da ćuti i trpi", ili "nemaš ti luksuz da budeš tužna", duboko su prisutni i stvaraju zid srama i tišine. Oni ne samo da otežavaju pristup profesionalnoj pomoći, već i sabotiraju lične pokušaje da se stres, anksioznost ili osećaj bezvrednosti shvataju i prepoznaju kao problemi koji se mogu rešavati, ne zataškavati.

Upravljanje stresom i izgradnja samopouzdanja ne mogu se posmatrati kao privatne veštine koje učimo preko noći. One podrazumevaju kontinuiran proces upoznavanja sebe, svojih emocija, potreba i granica. Za Romkinje koje često odrastaju u okruženju koje ih ne ohrabruje da se izraze, već da se uklope, ovaj put je posebno izazovan. Ne, upravo u toj borbi leži snaga.

Kada jedna Romkinja odluči da kaže „ne“ uvreženim normama, da podeli svoje iskustvo tuge, iscrpljenosti ili straha, ona ne pokazuje slabost, već hrabrost. Kada se obrati za pomoć, kada krene na radionicu o mentalnom zdravlju, ili kada otvoreni progovori o svom stresu i traumama, ona pomera granice, ne samo svoje, već i granice čitave zajednice.

Osnaživanje počinje edukacijom, ali se širi podrškom. Zato je važno da ovi procesi uključuju i zajednicu: porodicu, partnere, drugarice, jer samo u prostoru razumevanja i empatije Romkinje mogu da razviju svoje kapacitete, prepoznaju svoju vrednost i prestanu da se definišu kroz tuđa očekivanja. Samopouzdanje nije nešto što se dobija spolja, ono se gradi iznutra, ali cveta tek kada se ne raste u okruženju osude.

U okviru projekta „Unapredi svoj položaj i potencijal – za kvalitetniji život“, posebno se ističe važnost psihosocijalne podrške i mentalne edukacije među ženama žrtvama nasilja, samohranim majkama i žrtvama ranih brakova. Kroz radionice, otvorene razgovore i primere iz prakse, želimo da pošaljemo jasnu poruku: briga o mentalnom zdravlju je pravo, ne privilegija. Razbijanje stereotipa je prvi korak ka zdravijem i snažnim JA.

Romkinje imaju pravo da budu jake ali i ranjive, da traže pomoć ali i da je daju, da budu oslonac ali i da se oslone. I upravo u toj ravnoteži počinje promena.