Rodna ravnopravnost

Rodna ravnopravnost (takođe ravnopravnost polova ili jednakost polova) je načelo socijalne filozofije koje podrazumeva jednakost muškaraca, žena i osoba drugačijih rodnih identiteta u društvenom i političkom životu.

Rodna ravnopravnost pretpostavlja da jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice

Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih ljudskih prava… Pol se dobija rodjenjem i doživljava se kao dobijena biološka karakteristika. Rod nema nikakve veze sa biologijom, vec se odonosi na sve razlike izmedju muškaraca i žena koje proističu iz društvenih očekivanja u vezi sa odgovarajucim ponašanjem, interosovanjima, sposobnostima, stavovima za muški i ženski indetitet

Ženska prava predstavljaju izraz kojim se opisuje pravni, ideološki, filozofski i politički koncept prema kome svako ljudsko biće ženskog pola samim činom rođenja, bez obzira na poreklo ili državljanstvo, stiče određen broj neotuđivih prava. Predstavljaju prava koja su garantovana ženama i devojkama u mnogim društvima širom sveta. U nekim mestima, ova prava supodržana zakonom i lokalnim običajima, dok u nekim ona mogu biti ignorisana ili potisnuta.

Stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji obeleženo je određenim elementima očuvanog nasleđa iz perioda socijalizma, produbljenim rodnim nejednakostima koje su posledica tegobne tranzicije i društvene dezintegracije tokom devedesetih godina 20. veka, kao i promenom sistema i struktura tokom intenzivne transformacije nakon 2000. godine.

Poslednje dve decenije reformskih procesa donele su uspostavljanje osnovnog pravnog i političkog okvira za unapređivanje rodne ravnopravnosti. Međutim, stiče se utisak da su ovi reformski procesi formalistički i da ne dovode do značajnih suštinskih promena. Procesi slabljenja institucionalnih mehanizama i marginalizacije pitanja rodne ravnopravnosti teku paralelno sa slabljenjem demokratskih institucija i jačanjem autoritarnih tendencija u vlasti i društvu.

Rodne nejednakosti u različitim sferama ukorenjene su u patrijarhalnim stavovima i vrednostima stanovnika Srbije, pa tako većina muškaraca i žena smatra da je prihvatljivo da postoje rodno specifične uloge žena i muškaraca, pri čemu su uloge u sferi javnog života primerenije muškarcima, a u sferi privatnog života ženama.

Vorba e nasulimasko

Hate speech si vorba savi atakuil vaj tiknjarel varesavi socialo vaj etnikani grupa vaj varekas kotar kodi grupa. Ande esencija, o vakeripe si kerdo mamuj jekh manuš vaj manuša pala lengi rasa, religija, etniciteto, sexualno orientacija, dikhipe (učipe, pharipe, thulo rang...), gender, berš, vaj varesavi karakteristika savi vareko šaj te dikhel sar bilačhipe. O hatbrott trubul te ashavelpe, ke kade kerdzol ke kado zurales nasul del effekto pe viktimura, thaj univar chi djanen vi le doshale. Te shaj ashaven o hatbrott, ande but thema si regulovani zakonura kaj den sanktion pe hatbrott, thaj si vi but kampanji kaj maren pe te ashaven o hatbrott.